РТ Балкан анализа: Зашто је ноћашњи удар по циљевима у Украјини био другачији?

Јучерашњи и ноћашњи удар на украјинске положаје иако није био најмасивнији од почетка Специјалне војне операције нанео је огромну штету непријатељу који већ недељама најављује да се спрема за напад, тачније за "контраофанзиву".

Украјинска војска се, са једне стране, налази у завршној фази припрема за контранапад. Са друге стране експерти тврде да је контранапад већ почео тако што је Кијев покушао да нападне Кремљ, редовно шаље дронове-камиказе на нафтна складишта Русије и проба уз помоћ својих агената да убије лидере јавног мњења, међу којима је и Захар Прилепин.

Русија не чека контранапад сложених руку, већ бомбардује украјинске положаје и локације где се концентришу војна техника и пешадија. Међутим, јучерашње лансирање дронова "герањ" у склопу са разноврсним најсавременијим ракетама и артиљеријом свих калибара се разликује од претходних гађања.

Објекти Оружаних снага Украјине на југу земље били су главна мета значајног дела крстарећих ракета и дронова. У Одеси је погођен аеродром "Шкољни", одакле украјинска војска лансира дронове који лете ка Криму, као и мост у месту Затока, преко којег команда "Југ" добија муницију и опрему из Румуније. Руска авијација је, такође, гађала мост у месту Мајаки, Одеска област. Уколико су оба моста значајно оштећена или уништена, то ће отежати логистику украјинској војсци. У том случају њене трупе на југу земље неће моћи да добијају оружје и муницију са тог правца.

Још једна мета руских Ваздушно-космичких снага у Одеској области била је локација у Дачном, где су се концентрисали радарски системи и ПВО.

Према прелиминарним подацима, у Павлограду је такође забележен велики број погођених мета. Главни циљеви у овом граду, који има стратешки значај за украјинску војску у ДНР, јер се ту налази центар преко којег у окупирани део републике стижу наоружање и људство. Ту се налазе складишта са муницијом и горивом, касарне, као и 46. аеромобилна бригада Оружаних снага Украјине и неколико бригада територијалне одбране, које су због великих губитака биле повучене у Павлоград.

Узимајући у обзир да је део касарни био делимично испод земље, количина погинулих украјинских  војника може да буде и преко 500 људи. Тачан број је скоро немогуће сазнати јер кијевски режим не планира да откопава тела својих војника, тако да су те касарне постале једна велика масовна гробница.

Треба истаћи да је промењена тактика Ваздушно-космичких снага Русије. Кампања уништавања енергетске инфраструктуре је, изгледа, завршена, јер одузима пуно времена. Западна техника сваким даном стиже у Украјину у огромним количина, тако да је управо техника постала главна мета. Русија је, као и на почетку СВО, почела масовно да уништава украјински систем ПВО и радаре. На пример, крајем априла у Херсонској области током једног дана била су уништена четири система С-300.

Русија све чешће користи лажне циљеве, који терају системе ПВО да постану видљиви, након чега на сцену ступају дронови "ланцет", "герањ-2" и авиони.

Узимајући у обзир велики број испаљених ракета ПВО, које Украјина не може да попуни јер их не производи, за разлику од Русије, дошло је до тога, да совјетски системи противаздушне одбране чувају само најбитније локације у Украјини, пре свега престоницу - Кијев. То не значи да ће Украјина у наредних пар дана искористити све ракете ПВО, али се њихов недостатак већ осећа на фронту.

Недостатак ракета се види пре свега током првог таласа руског бомбардовања. Раније, након узлетања носача крстарећих ракета, украјински системи ПВО били су одмах доведени у стање пуне приправности. Сада Оружане снаге Украјине реагују много спорије, а у неким случајевима реагују тек након првих експлозија.

Други проблем за Украјину су бомбе ФАБ, чија маса варира од 500 до 1500 килограма. Русија је почела да уграђује у старе бомбе навигационе системе/модуле за планирање и корекцију лета, који омогућавају одличну прецизност. Трећи проблем за Украјину је офанзива. Кијевски режим мора да покрене офанзиву у скорије време јер је западним спонзорима потребан медијски успех како би наставили са финансирањем кијевског режима у истој мери. То значи да Украјина мора да пребацује своје ПВО системе на прву линију фронта, како пешадија и артиљерија не би остали без покрића са неба. Ту се крије највећи проблем за Кијев, јер руска војска уништава ПВО системе и радаре који се приближавају фронту. Најефикаснији у томе је управо "ланцет", који је за неколико месеци уништио пар стотина јединица разне војне технике – од камиона до С-300.

Занимљиво је и то да Русија користи огромну количину дронова, који лете у неколико наврата и терају украјинске системе ПВО да испаљују скупе и малобројне ракете како не би били уништени. Први талас дронова открива локацију ПВО и покушава да их уништи или барем оштети. Други талас циља откривене системе и уништава их. Након што дронови одраде свој задатак, са бомбардовањем почињу и авиони, који користе савремене ракете типа Х-22 или Х-101. Притом дронови и авиони нападају неколико сектора одједном из неочекиваних праваца. То указује да је Русија променила целокупну представу о употреби дронова и нашла начин како да их усклади у рад заједно са авионима.

Значајно је порастао списак мета. Раније су Ваздушно-космичке снаге погађале углавном стационарне објекте попут трафостаница или објеката војно-индустријског комплекса. Сада се уништавају и возови, и пребачене резерве. То сугерише да се прати припрема украјинске контраофанзиве и гомилање резерви уз помоћ сателита. Крајње успешно бомбардовање Павлограда је одличан пример, како сателити помажу ВКС Русије да уништава украјинске резерве. У ноћи између 7. и 8. маја, НАСА сателити су забележили више од 60 великих пожара након удара.

Може се констатовати да су дронови "герањ-2" постали ноћна мора за украјинску војску, која тренутно нема начина да их масовно обара. Док пропаганда кијевског режима тврди да њихови системи ПВО обарају 90 одсто дронова и ракета, "герањ-2" и "ланцети" скоро свакодневно уништавају циљеве и помажу ВКС Русије да бомбардовање крстарећим ракетама буде још ефикасније. Оно што треба да брине Кијев је чињеница да се ти дронови усавршавају.

Стручњаци су знатно повећали максималну даљину летења "герањ-2" и јачину бојеве главе. Сада један доста јефтини дрон може да изазове експлозију отприлике истих размера као и крстарећа ракета "калибар" или Х-101.  У последње време ово наоружање се користи против гомилања војске, технике и касарни Оружаних снага Украјине, што омогућава чешће и веће нападе него раније.

Русија сваким нападом све више комбинује разне врсте наоружања, што омогућава још већи успех пред украјинску офанзиву. ВКС Русије имају кључну улогу у СВО.

Уколико дронови и авијација наставе ефикасно да уништавају украјинске резерве и системе ПВО, тим лакше ће бити руској војсци да се одбрани и да крене у свој контранапад, како би ослободила своју територију и привела крају све циљеве Специјалне војне операције.