Запад се још кити руским драгуљима: Дијаманти одолевају санкцијама

САД и њихови савезници санкционисали су до сад руску енергију, банке и грађане, али не и дијаманте који су, међу десет највреднијих неенергетских руских извозних производа.

Русија је, како преноси портал "Аксиос", дом највећих и најбогатијих резерви ових драгуља, али и највећи светски произвођач и извозник необрађених дијаманата, који је само у 2021. години у иностранство продао ову руду у вредности од више од 4.5 милијарди долара.

Министарство финансија САД санкционисало је зато генералног директора "Алросе" (компанија за ископавање дијаманата која је највећа је на свету и одговорна је за 90 одсто руских капацитета за ископавање дијаманата) Сергеја Сергејевича Иванова, а санкције против компаније проширило је у априлу 2022.године.

Амерички председник Џозеф Бајден, такође је у марту 2022. издао извршну наредбу о забрани увоза руских неиндустријских дијаманата. "Цака" је, међутим, у томе што се овај ембарго не односи на дијаманте који су "значајно трансформисани" у трећим земљама.

На пример, руски дијаманти који су брушени и полирани у Индији сматрају се индијским дијамантима, и упркос санкцијама улазе на америчко тржиште.

"Аксиос" појашњава да је један од разлога зашто је санкционисање обрађених дијаманата тешко- то што им је проблем ући у траг. Типичан дијамант пролази бројне трансакције на свом путу од рудника до тржишта, објашњава Ханс Меркет, истраживач у Међународној служби за информације о миру.

"Ако одете у златару, на пример у Антверпену, и тражите било какав дијамантски прстен који продају, нико не зна одакле су ти дијаманти дошли", илуструје он.

Постоји технологија за праћење дијаманата путем ласерског гравирања или скенирања, али је, како Меркет додаје, нејасно колико брзо се та технологија може појачати како би се прилагодила великим количинама дијаманата.

А све то представља "велику рупу" која садашње санкције чини углавном "симболичним", истиче он, док док високи званичник Стејт департмента ипак каже да су овакве, почетне санкције,  део плана "стратешке ескалације" јер санкционисање брушених дијаманата "није нешто што се може брзо урадити".

Ипак, упркос позивима Украјине и неких земаља Европске уније да и дијаманти уђу на листу санкционисаних добара, то се још није десило.

"Мир вреди више од дијаманата", поручивао је председник Украјине Владимир Зеленски у обраћању парламенту Белгије, државе која се од почетка бори против увођења забрана на извоз руских дијаманата.

Став ове земље, у међувремену је, како оцењује "Аксиос", омекшао, а Белгија сада сматра да свака акција треба да буде део међународно координисаног одговора.

Г7 је у фебруару обећала да ће "колективно радити на даљим мерама у вези са руским дијамантима, укључујући сирове и обрађене".

Циљ свих мера које предузме Г7 је, судећи према речима званичника Стејт департмента - постизање "бифуркације" на међународном тржишту, на коме би руски дијаманти могли бити продати неким земљама, али не и чланицама Г7.

Званичник истиче и да је могуће донети забрану увоза која се заснива на декларацији (што је раније урађено са рубинима из Бурме), иако систем праћења заснован на документацији отвара питања о томе како ће се верификовати валидност докумената и колико би систем могао бити рањив на манипулацију.

Вероватан сценарио, додао је овај извор "Аксиоса", јесте примена система за ограничавање увоза руских дијаманата, који би могао да се примени на различите начине.