"Фајненшел тајмс": Како роба из ЕУ вредна милијарду долара нестаје у руској трговини из сенке

Више од милијарду долара извоза из ЕУ који је на мети санкција нестало је у транзиту ка руским економским партнерима, а западни званичници тврде да је ова "трговина из сенке" помогла да се одржи економија Кремља.

Јавни подаци које је анализирао "Фајненшел тајмс" открили су да је само око половина од две милијарде долара контролисаних артикала "двоструке намене" испоручених из ЕУ заиста стигло на наведена одредишта у Казахстану, Киргистану и Јерменији.

Ова роба, за коју ЕУ сматра да има потенцијалну употребу за војне или обавештајне службе и која подлеже контроли извоза, можда је ушла у Русију директно из ЕУ под изговором да је само пролазила.

Несразмерно велики део извоза из сенке, који никада није стигао на своје званично одредиште, напустио је ЕУ из балтичких земаља које се граниче са Русијом и Белорусијом.

Предмети су послати 2022. након почетка руске Специјалне војне операције, када је осетљива трговина ЕУ са Казахстаном, Киргистаном и Јерменијом - три бивше совјетске државе које су сада у економској унији са Русијом - порасла на ниво без преседана.

Неусклађеност у евиденцији указује на то да је Русија, наводно, заобишла свеобухватне санкције уз помоћ посредника, агената или добављача који стављају лажна одредишта на царинске декларације ЕУ и тако успела да задржи приступ кључним европским производима, укључујући компоненте авиона, оптичку опрему и гасне турбине.

За неке специфичне категорије робе - укључујући гасне турбине, лемилице и опрему за радио емитовање - чини се да скоро ниједан од артикала послатих из ЕУ није стигао на своје наводне дестинације, према подацима о увозу, наводи "Фајненшел тајмс".

Све то показује да санкције Москви заправо не функционишу.

У фебруару је ЕУ забранила транзит робе двоструке намене кроз Русију, што значи да она не може да уђе у Русију директно из ЕУ, чак и ако је на крају намењена другој земљи. Али званичници у балтичким државама страхују да је забрана и даље недовољна да заустави ток робе.

Анализом трговине ЕУ у години након почетка сукоба у Украјини, "Фајненшел тајмс" је дошао до прорачуна да је, на примеру Казахстана, "нестало" 2,9 милијарди долара трговине.

У 13 месеци након почетка Специјалне војне операције, подаци Литваније показују да је послала 84 милиона долара осетљиве робе у Казахстан, који је пријавио да је примио само 11 милиона долара.

Казахстанска влада наводи да предузимају мере против поновног извоза робе у Русију. "У принципу, ми се као влада нисмо придружили санкцијама, али дајемо све од себе да заштитимо нашу економију од њихових ненамерних последица", рекао је високи казахстански званичник. "То значи да предузимамо мере да спречимо коришћење наше територије за заобилажење ових санкција. И одржавамо редован и искрен дијалог са нашим партнерима о томе."