НАТО завршава највећу реорганизацију од Хладног рата: Русија и тероризам највеће претње

НАТО приводи крају реформу заједничке стратегије за суочавање са претњама које представљају "Русија и тероризам".

Ова реорганизација стратегије представља "највећу модификацију од Хладног рата", наводи шпански лист "Паис" позивајући се на изворе који учествују у изради "прве потпуне и јединствене стратегије у последње три деценије".

Постоји око 4.000 страница планова који реформишу поједине војне методе. На пример, уместо великих интервенција, НАТО ће тежити да распореди мање батаљоне и регионалнe стручњаке. Међутим, највећи акценат нове стратегије је на "анализи различитих претњи које долазе из Кремља".

Очекује се да ће тај нови план бити одобрен на самиту у Вилњусу у Литванији у јулу.

На састанку ће се превасходно разматрати шта НАТО може да понуди Кијеву, који је, како пише шпански лист, "жељан да уђе у клуб".  

"Регионални планови (како се назива нова стратегија) захтеваће побољшани модел снага НАТО-а за обучавање и распоређивање већег броја трупа широм Алијансе", рекао је шеф Војног комитета НАТО-а Роб Бауер.

Како пише "Паис", док сви посматрају кретања на бојишту у Украјини, НАТО унапређује своје одбрамбене планове, који ће дефинисати како организација може да делује против напада на својој територији, те "како ће деловати против своје две главне претње: Русије и тероризам".

"Први пут од Хладног рата имаћемо објективне циљеве који се заснивају на претњама", рекао је Бауер.

Нова стратегија има различите нивое: национални, такозвани "стратешки шешир" који се односи на три велика подручја (северни Атлантик, централна и јужна Европа, од Шпаније до Турске) и детаљну анализу претњи по секторима - земља, море, ваздух, свемир и сајбер простор.

Источни савезници, наводи шпански лист, забринути су да нова стратегија остаје "на нивоу теорије", те они позивају на конкретније поступке и повећање присуства у том делу Европе.

Да не би све "остало на нивоу теорије", Алијанси ће бити потребно више улагања, признају извори из организације.

Генерални секретар НАТО-a Јан Столтенберг је поново истакао да чланице морају да повећају издатке за одбрану.

Циљ је, како се наводи, да сада обавезних 2 одсто БДП "постане минимум".

Међутим, упркос томе што поједине државе повећавају улагања у одбрану, друге једва прелазе 1 одсто, пише "Паис" наглашавајући да Шпанија на одбрану троши само 1,09 одсто БДП-a, те да државе које не испуне ту обавезу не сносе последице.