Свет
Од Украјине до Јапана: НАТО спроводи план Џорџа Сороша из 1993. године?
Комбинација људства из источне Европе са техничким могућностима НАТО-а унапредила би војни потенцијал Партнерства јер би смањила ризик од смрти војника земаља чланица НАТО-а, што је главна препрека њиховој спремности да делају, писао је Сорош још 1993. године
НАТО разматра отварање засебне канцеларије у Јапану, гласила је вест коју су објавили многи медији, а кинески "Глобал тајмс" је тим поводом поручио да је у питању трн коме ће следити чупање. Кинески лист близак Комунистичкој партији изразио је наду да ће "проширењу НАТО-а једног дана доћи крај".
Најављена НАТО канцеларија у Јапану била би прва на азијском континенту, а циљ овог потеза је да овај војни савез, чији је примарни фокус сарадња између Америке и Европе, оснажи своје присуство и у Азији. Јапански министар спољних послова Јошимада Хајаши ову одлуку правда наводећи да је "свет постао нестабилнији" усред ескалације украјинског сукоба.
Јошимада је напоменуо да Јапан није чланица НАТО-а, али да би отварање канцеларије послало снажну поруку региону да се чланице Алијансе и Токио "упуштају у међусобне односе на веома постојан начин."
Овај план, међутим, није од јуче. Идеја о уласку Јапана у НАТО постоји најмање 30 година, а изложио је и амерички милијардер Џорџ Сорош 1993. године у есеју "Нови светски поредак: Будућност НАТО-а".
Колики је утицај Сороша на деловање и одлуке НАТО-а не крије ни сам Атлантски савез.
НАТО је на свом порталу 2000. године објавио да су "у прошлости, Институт за отворено друштво г. Сороша и НАТО здруживали ресурсе за заједничке пројекте, рецимо у Грузији и у оквиру програма за приправника за НАТО."
Повод за објаву је била Сорошева посета НАТО штабу због "разговора о напорима за јачање демократског друштва у Југоисточној Европи и Централној Азији."
НАТО и Сорошев нови светски поредак
У поменутом есеју Сорош наводи да су националне државе, а поготово Русија, највећа претња по његово "отворено друштво" које је орјентисано на тржиште, нема јединствени светоназор и над којим се Запад поставља као доминантни фактор.
Док се Совјетски савез распадао, а Русија ни на који начин није представљала "претњу" по Запад, Сорош пише да ће "опасност од појаве националистичке диктатуре у Русији – која је, на крају крајева, најважнија земља са безбедносне тачке гледишта – бити највећа након стабилизације економије."
Решење за сузбијање тих "претњи" је, како наводи, стварање новог светског поретка.
"Заснива се на Сједињеним Државама као преосталој суперсили и на отвореном друштву као организационом принципу. Састоји се од низа савеза, од којих је најважнији НАТО и Партнерство за мир, који опасују северну хемисферу", описивао је Сорош још пре 30 година темеље "новог светског поретка".
Подсетимо, Партнерство за мир је основано 1994. године.
У Сорошевом новом светском поретку, "Сједињене Државе не би биле позване да делају као полицајац света, већ би биле у спрези са другима". Наводи и да би комбинација људства из источне Европе са техничким могућностима НАТО-а умногоме унапредила војни потенцијал Партнерства јер би смањила ризик погибија војника НАТО земаља, што је главна препрека њиховој спремности да делају.
Другим речима, пут до новог светског поретка води преко лешева грађана источноевропских земаља које би НАТО снабдевао оружјем и муницијом.
Свака сличност са актуелном ситуацијом у којој украјинске војнике у врећама за лешеве испоручују породицама користећи "техничке могућности НАТО-а" (ни)је случајна.
Иако Украјина није чланица НАТО-а, извори за "Волстрит џорнал" указују да се ради на решавању "овог проблема" који је изазван, између осталог, страховањем земаља попут Немачке да би приступање Украјине Алијанси подразумевало увлачење Запада у директан рат са највећом нуклеарном силом на свету.
"Дипломате и званичници НАТО-а сада раде на решењу које би подразумевало да би Украјина могла да се придружи НАТО-у у будућности, а да ће јој бити понуђена моментална помоћ и без чланства", пише амерички лист и додаје да ће предлог бити изложен на предстојећем НАТО скупу у Литванији.
Јапан као делић који недостаје
Да би инфраструктура за одржавање Сорошевог светског поретка била потпуна, потребан је Јапан. Тако, Сорош пише 1993. године да темељи "новог светског поретка" неће бити потпуни без Јапана у НАТО-у.
"Треба захтевати да Јапан уђе у НАТО. Тада бисмо имали почетке архитектуре за нови светски поредак", наводи Сорош.
Сорош у свом есеју наводи како "националистичке диктатуре", како назива земље које се опиру концепту "отвореног друштва", морају створити "непријатеља" да би се одржале.
Међутим, да је стање управо супротно, односно да су "отворена друштва" та која морају имати вечитог непријатеља указују небројене америчке војне агресије на земље које нису представљале безбедносну претњу по Вашингтон.
Чак је и бивши саветник Роналда Регана, Даг Бендоу, у марту ове године изјавио да "Москва за време Путина ни на који начин није била претња по европску сигурност, поготово не америчку". Бендоу је потврдио да је Русија имала разлог за сваку интервенцију, укључујући и ону у Украјини.
И ту ће се потенцијално врбовање Јапана на страну НАТО-а показати као корисно, јер, како закључује "Глобал тајмс", Јапан заправо унапређује америчку стратегију гурања Кине на страну непријатељске силе.
