Србија, БиХ, Мађарска и Турска нису подржале резолуцију СЕ; Ђуровић: Разматрамо облик чланства

На Самиту Савета Европе, који се данас одржава у исландској престоници Рејкјавику, најављено је успостављање регистра одштете којим би се, како је саопштено, евидентирало "руско уништавање Украјине за будућу компензацију".

Србија, Јерменија, Азербејџан, Босна и Херцеговина, Мађарска и Турска нису потписале резолуцију Комитета министара Савета Европе која се односи на оснивање овог регистра, а самит је и даље у току, пише "Франкфуртер алгемајне цајтунг" (ФАЗ).

Седиште регистра биће у Хагу, а планиран је и огранак у Украјини.

Регистар одштете има за циљ да евидентира "опипљиве трошкове које је Русија нанела Украјини", преноси АФП.

Немачки канцелар Олаф Шолц тражио је да Русија сноси "трошкове штете коју је нанела Украјини", а слично су се изјаснили и француски председник Емануел Макрон и британски премијер Риши Сунак.

Да ли Русија може да сноси последице?

Савет Европе може Русију да сматра одговорном за злочине за које је оптужује само у сарадњи са другим актерима, пише ФАЗ. Казна би, стога, требало да буде задатак специјалног трибунала, о коме се тренутно расправља на међународном нивоу.

Председник Исланда Гвидни Јоуханесон на питање да ли ће Русија заиста сносити последице одговара: "Не знам, видећемо".

У круговима Савета Европе кажу да би такав трибунал морала да подржи већина од скоро 200 земаља света.

Ђуровић о пријему "Косова" у Савет Европе

Шефица Мисије при Савету Европе, амбасадорка Александра Ђуровић, поручила је да се данашњи самит одржава у до сада најтужнијим околностима, сукоба у Европи између два, за Србију, братска народа.

"Грађани Србије саосећају са страдањем и губицима свих жртава овог бруталног и непотребног сукоба и овом приликом апелују на све оне који имају било какав утицај на његов ток да га искористе како би се што пре окончао", каже Ђуровић.

Србија је, наглашава, у години у којој обележава 20 година у Савету Европе, нажалост, доведена у ситуацију да размотри значење и облике свог чланства.

Говорећи о пријему такозваног Косова у ову организацију, подсетила је да 13 држава чланица СЕ није подржало ту одлуку, а седам је изразило изричито противљење. 

"У историји Савета Европе такве околности никада нису пратиле овакву одлуку, што је јасан показатељ да је реч о контроверзној одлуци. Очигледно је да је број земаља на сопствени ризик жртвовао јединство и занемарио опште примењиве фундаменталне принципе у организацији ради остваривања сопствених политичких интереса и циљева. Овај циљ, који директно штети виталним интересима Србије у Савету Европе, поставља легитимно питање каква је њена будућност у организацији и какву штету тек може да очекује", навела је.

"Неспремност критичног броја чланица да заштити неповредивост граница свих, понављам, свих чланица Савета Европе, наводи Републику Србију да се уздржи од усвајања Декларације челника СЕ", истиче Ђуровић.

Србија се, наводи, тако ограђује од двоструких стандарда у погледу поштовања међународног права и принципа неповредивости граница.

Напоменула је да Србија поштује територијални интегритет Украјине, Грузије и Молдавије у оквиру њихових међународно признатих граница, али и да има обавезу да поштује и брани сопствени територијални интегритет, па се неће одрећи ниједног дела своје територије.

"На државама чланицама је да одлуче да ли ће се убудуће ослањати на јединство организације само за своју удобност и селективно тумачити основне вредности, или ће схватити да одступања од поштовања принципа воде ка неконтролисаном међународним дешавања којима смо, нажалост, сведоци данас", закључила је.