Непотизам и угашени котлови руше немачког министра економије

Бурни успон немачког министра зелене економије и вицеканцелара Роберта Хабека полако се претвара у стрмоглави пад након што је, после 17 месеци на функцији, био принуђен да отпусти једног од својих најближих сарадника који је друге запошљавао преко везе.

Отпуштање Патрика Грајхена, државног секретара у министарству економије, само је врхунац невоља у које је Хабек запао због непопуларног закона о забрани нових система грејања на нафту и гас од 2024. године.

Потрошачи овај рок критикују као прекратак у поређењу са роковима у земљама попут Уједињеног Краљевства и Холандије и забринути због финансијског оптерећења наметнутог власницима домаћинстава.

"Хер Хабек је човек лепих речи, али људи то почињу да увиђају стварну слику", рекла је портпаролка за економију опозиционе Хришћанско- демократске уније (ЦДУ) Јулија Клекнер, а преноси "Фајненшел тајмс".

Афера Грајхен, заједно са законом о котловима замутили су популарност политичара Зелених, који је дуго сматран потенцијалним канцеларом.  

Једна анкета показала је недавно да је само 30 одсто бирача задовољно послом који он ради, а стручњаци сматрају да је после таквог пада тешко повратити подршку народа.

Стрмоглављивање Зелених

Нису то, међутим, само Хабекове муке, већ се ситуација итекако одржава и на његову партију - и то прилично неповољно.

На изборима који су за викенд одржани у Бремену, гласови који су припали Зеленима пали су на само 12 одсто, што је најнижи ниво још од 1999. године.

Лидер ЦДУ Фридрих Мерц, оценио је да је тако лош учинак био управо последица "Хабековог ефекта".

"Могу само хитно да саветујем коалицији да не спроводи климатску политику на силу. Јер то не ради", рекао је он.

Ни подаци националних истраживања јавног мњења такође не изгледају добро за Зелене.

Анкета коју је недавно спровела "Форса" показала је да странка има подршку од 15 одсто, односно један поен иза крајње десничарске Алтернативе за Немачку.

"Хабек је рекао да не можете да се бавите политиком на основу рејтинга, и ја се слажем са њим. Он зна да када покушавате да се променом система грејања изборите са климатском кризом, понекад морате да урадите ствари које неће баш одједном освојити срца људи" теши се посланик Зелених Константин фон Ноц.

Пад Хабекове популарности је у оштрој супротности са "додворавањем" у коме је годинама уживао, оцењује "Фајненшел тајмс".

"Када су он и Аналена Бербок 2018. изабрани за ко-шефове странке Зелених, бивши аутор књига за децу био је нашироко цењен због свог модерног стила руковођења, ораторских вештина и идеолошког прагматизма, што је карактеристика која се иначе не повезује са Зеленима. Њих двоје су 2021. довели странку до најбољег националног резултата икада када су освојили 14,8 одсто на изборима за Бундестаг", подсећа медиј.

Беркокова и њен партијски друг, убрзо су Зелене увели и у јединствену коалицију са социјалдемократама и либералима Олафа Шолца.

Али, после свега неколико месеци на функцији, Хабек је морао да се упусти у борбу са енергетском кризом, па је са Грајхеном нашироко слављен због заслуга које су постигли како Немачка не би остала без гаса и како би избегла нестанке струје и економску кризу.

Хабек је, међутим, жестоко критикован због плана да уведе порез на гас свим потрошачима горива, што је мера која је осмишљена да помогне увозницима као што је "Унипер“" који је доведен пред пропаст када је Москва "заврнула славине".

А Грајхен се на удару нашао због своје улоге у процесу селекције за новог шефа немачке енергетске агенције "Дене".

"Заборавио" је да пријави да је Мајкл Шефер, који је изабран за тај посао у марту, његов венчани кум.

Хабек је покушао да одбрани колегу, али је у среду открио да је Грајхен одобрио захтев за финансирање берлинске еколошке организације у којој је радила његова сестра. То је, како је рекао, ипак била "једна грешка превише".

"Скандал Грајхен би могао брзо да се заборави, али није тако са Хабековим законом о котловима, мери која је изазвала узбуну у великом делу становништва и претворила министра у  омрзнуту фигуру код неких власника домаћинстава", истиче "Фајненшел тајмс".