"Шпигл": Упркос санкцијама, руска нафта преплављује Европу

Поморски токови у свету прилично се променило од почетка увођења антируских санкција. Танкери са руском нафтом више не иду ка западу, већ ка истоку - ка Турској, Саудијској Арабији и Индији, извештава "Шпигл".

Компанија "Кплер", која испитује глобалне ланце снабдевања, прати кретање танкера и теретних бродова. Аналитичар Виктор Катона из "Кплера", садашњу ситуацију на светским океанима описује као "сулуду".

Најмање два танкера са руском нафтом сваког дана стижу у индијске луке, што износи 70 танкера месечно, тврди Катона, а то је огромна количина нафте.

Нове дестинације за руску нафту на Истоку

Од почетка конфликта у Украјини, Европска унија је прогласила неколико пакета антируских санкција. Од децембра, руска нафта није смела да се увози у ЕУ поморским путем, а од фебруара ове године важи ембарго на дизел и бензин.

"То не значи да руска нафта неће долазити на европска тржишта у прерађеном стању", сматра Катона. Како показују подаци, нове дестинације за руску нафту налазе се на истоку, највише у Индији.

Индија је у априлу испоручила ЕУ више горива него икад раније. Као добављач горива, Индија је претекла Саудијску Арабију. Ове две земље попуњавају највећи део празнине у снабдевању Европе.

За разлику од Саудијске Арабије, Индија није земља са великим резервама нафте. "Апсолутно је природно да је Индија купује руску нафту", каже Катона. "Ако имамо у виду количине које купује Индија, то је заправо неизбежно."

Високи представник ЕУ за спољну политику Жозеп Борељ је ове недеље дошао до сличног закључка: "Ако дизел или бензин, који се производе од руске нафте, долазе у Европу из Индије, то је заобилажење санкције. Државе чланице ЕУ морају да предузму акцију", рекао је Борељ за "Фајненшел тајмс".

Индијско виђење украјинског конфликта

Одговор из Њу Делхија је стигао веома брзо: Борељ треба да прочита прописе ЕУ, поручио је индијски министар спољних послова. Другим речима, то што Њу Делхи ради није против европских правила.

Осим тога, Индија не подржава санкције Москви. Напротив, док је раније увоз нафте из Русије био прескуп за индијске компаније, то се променило на почетку конфликта у Украјини. Русија је постала највећи добављач нафте за Индију. Прошлог месеца, ова земља је увозила око два милиона барела руске нафте дневно, што чини скоро 40 одсто њених потреба. Пре почетка инвазије, увоз је износио око један одсто.

Чињеница да део ове нафте сада налази и пут до Европе није против прописа ЕУ, зато што се ови рафинисани производи сматрају индијским.

Њу Делхи је јасно ставио до знања да Индија има своје виђење украјинског конфликта, које се разликује од западног. Сада се поставља питање колико су санкције делотворне и да ли је уопште могуће прогласити ембарго на руско гориво. 

Осим тога, неке од индијских рафинерија налазе се у власништву руских компанија. У Индији, рафинерија Вадинар је скоро 50 одсто у власништву руске компаније "Росњефт".

Ко све зарађује од руске нафте

Фински истраживачки центар тврди да треће земље, попут Турске, Сингапура, Кине, Уједињених Арапских Емирата и Индије, делују као праонице новца. Ових пет земаља је енормно повећало увоз сирове нафте из Русије, а порастао је и извоз рафинисаних нафтних деривата у Европу, САД и Аустралију.

Други посматрачи, попут бившег Обаминог саветника Џејсона Бордофа, не виде у томе проблем. Спремност Индије да купује руску нафту није рупа у систему, изјавио је Бордоф за "Блумберг", већ је заправо пожељна. "То је део плана западне алијансе да економски нашкоди Путину, а да себи не нанесе никакву штету."

Када је нафтни ембарго ступио на снагу, појавила се забринутост да ће као резултат несташице глобална цена нафте нагло порасти. Москва би, у том случају, имала користи од санкција, а страдале би сиромашније земље. Како би спречиле такав сценарио, ЕУ и земље Г7 су прогласиле горњи лимит цена за руску нафту. Све док је цена мања од 60 долара, западним поморским компанијама и осигуравајућим компанијама дозвољено је да испоручују руску нафту у треће земље. Пошто западне осигуравајуће компаније доминирају тржиштем нафтних танкера, Русији ће бити тешко да прода своју нафту.

Аналитичар Катона из "Кплера" сматра да план са ограничењем цена нема великог основа у стварности. Његова истраживања показују да је на сцену ступила сива економија.

Компаније са нејасним власништвом, са седиштем на Блиском истоку и у Азији, преузеле су велики део логистике. За разлику од пре годину дана, сада је тешко одредити ко и по којој цени купује руску нафту. Према "Економисту", подаци из индијске и кинеске царине показују да се руски послови са нафтом развијају много боље него што се то очекивало у почетку.

"То је ситуација у којој сви добијају", објаснио је  Катона за "Шпигл". "Русија не мора да смањује производњу, а треће земље на томе добро зарађују."