Апел из Немачке: Цензура РТ и Спутњика упитна са становишта европског права

Санкције против руских медија РТ и Спутњик у ЕУ су разумљиве, али веома упитне са становишта европског права, наводи се у Извештају о основним правима који већ деценијама издаје десет немачких организације, међу којима су Међународна лига за људска права и ПроАзил.

"Њима се цензуришу садржаји и право да свако изгради своје мишљење", пише у извештају правник Ролф Геснер, преноси "Дојче веле".

Геснер истиче да морају да буду допуштене и информације и наративи који се некоме не допадају, чак и ако долазе са "друге стране", и то без обзира шта се мисли о њиховом садржају, квалитету или моралном квалитету. Он додаје да медији једино могу да се спрече да крше закон.

"У елементарне потребе човека спада то да се информише из што више извора, да прошири сопствено знање и тако развија своју личност", цитира овај правник из једне пресуде Савезног уставног суда у Немачкој.

Избеглице "прве класе"

У извештају се такође упозорава да Немачка и друге земље ЕУ посматрају Украјинце као избеглице "прве класе", које имају далеко бољи третман од осталих. 

Како се наводи, Украјинци могу да бораве у ЕУ без много бирократије, да доведу породице, имају медицинску негу, траже посао, деца им иду у школу.

У томе се могу наћи и позитивне стране, пише Максимилијан Пихл са Универзитета у Каселу и додаје да је ефикасна хуманитарна помоћ ЕУ важна, јер се у "прошлости често поступало нејединствено и репресивно при прихвату избеглица".

Међутим, такав третман Украјинаца иде на рачун избеглица из ваневропских земаља које најпре бивају приморане да живе у прихватним центрима, оцењује овај стручњак. 

Солидарност с Украјинцима не би смела да замаскира "ситуацију у којој су избеглице на спољним границама ЕУ, а која је неподношљива са становишта људских права", пише Пихл и подсећа да је Средоземно море и даље једна од најсмртоноснијих граница света.

"Пријем једних, ограђивање од других - то је темељ избегличке политике која више нема универзални карактер, већ прати дневнополитичке догађаје", закључује професор.

У извештају се коментарише и одлука Владе канцелара Олафа Шолца да наоружава Кијев и определи додатних сто милијарди евра за немачку армију – због чега је промењен и Устав.

"Та промена Устава противречи мировном карактеру тог Устава", сматра правник Андреас Енгелман са Универзитета рада у Франкфурту.