Годину дана након покоља у школи у Јувалдеу: Да ли се нешто променило?

Пуцњава у основној школи "Роб" у Јувалдеу у Тексасу прошлог маја на неки начин је поново променила ток разговора о оружаном насиљу у Сједињеним Државама: 19 ученика четвртог разреда и два наставника убијено је у једној од најсмртоноснијих пуцњава у школи у америчкој историји.

Оно што је напад у Јувалдеу учинило "изузетним" није само број погинулих. Била је то чињеница да је више од 370 полицајаца из локалних, државних и савезних агенција одговорило на позив - неки су чак били у школи - али су и поред тога дозволили нападачу да остане затворен са ученицима у школи 77 минута пре него што су упали и елиминисали га.

Трагедија је отворила много питања, не само о законима који регулишу приступ оружју, већ и о полицијској обуци, реаговању у ванредним ситуацијама, безбедности и спремности школе, као и о томе ко ће на крају бити сматран одговорним за ову катастрофу на више нивоа, пише "Њујорк тајмс".

У години након напада, један број људи је дао отказ или је остао без посла. О новим законима се расправљало, а неки су и донети. Отворене су кривичне истраге. Преживели су прошли вишемесечну физикалну терапију. Они који нису преживели су сахрањени.

Да ли је нешто од тога умањило вероватноћу још једне масовне пуцњаве? У Јувалдеу сумњају у то.

"Већ скоро годину дана, а искрено ништа се није променило", рекао је Џеси Ризо, ујак једне од жртава покоља, школском одбору Јувалдеа.

Напад

Наоружани нападач прескочио је ниску ограду и ушао у школу 24. маја прошле године. Нападач је прошао кроз откључана врата школе и отворио ватру. За неколико минута, неколико полицајаца, укључујући шефа мале школске полиције, Пита Аредонда, стигло је и пратило звуке пуцњаве у две учионице. Два полицајца су погођена мецима док су се приближавали једној од учионица и повукли су се.

Аредондо је донео одлуку да ситуацију третира не као активну пуцњаву, већ као инцидент иза затворених врата, и донета је одлука да се сачека док не стигне тешко наоружани тактички тим из граничне патроле са бољом опремом да се пробије учионицу.

Стивен Мекро, шеф Тексашког одељења за јавну безбедност, одмах је свалио већину кривице на Аредонда за касно реаговање, али је посебан извештај комитета Тексашког дома о пуцњави открио да је неуспех био "системски", примећујући да је десетине полицајаца било на лицу места и да нису реаговали, чак ни док су деца звала хитне службе из учионица.

Да ли би бржа реакција полиције спасила животе? На то питање још нема јасног одговора. Жртве су задобиле страшне повреде и чини се да је већина умрла одмах. Али неки су умрли на путу до болнице, а у последњој фусноти у извештају, комитет је закључио: "Могуће је да би неке жртве преживеле да нису морале да чекају" спасавање.

Неколико људи остало без посла

Аредондо је био међу првима који је отишао, када је школски одбор у августу једногласно изгласао да га отпусти, уз звуке клицања и ташпање у препуној школској сали. Адвокати Аредонда, који је рекао да су се полицајци разумно фокусирали на спречавање да се крвопролиће прошири на друге учионице, назвали су његово отпуштање "неуставним јавним линчом".

Школски округ је касније распустио целу своју полицију, која се састојала од пет полицајаца, и још је у процесу обнове.

Ни градска полиција није остала поштеђена. Поручник који је мењао шефа полиције који је био на одмору, Маријано Паргас млађи, поднео је оставку средином новембра после 18 година у полицији.

Усред притиска породица 21 жртве, Хал Харел, школски надзорник, отишао је у пензију.

Одељење за јавну безбедност Тексаса, државна полицијска агенција која укључује Тексашке ренџере, такође је предузела кораке да избаци најмање два од седам полицајаца који су били под истрагом због њихове улоге у (не)реаговању.

Локални окружни тужилац, Кристина Мичел, још увек испитује да ли би требало поднети кривичну пријаву против неког од полицајаца. Мичел је рекла да намерава да предочи све доказе о кривичном делу великој пороти. Не очекује се да ће одлука бити донета наредних месеци.

Истраге су још у току од Министарства правде и града Јувалдеа, који је ангажовао независног истражитеља.

"Свако ко је био тамо тог дана мора да одговара", рекао градоначелник Дон Меклафлин.

Промене у обуци и опреми полиције

Одговор полицајаца у Јувалдеу наишао је на широку осуду. Али то није довело до тренутних промена у начину на који се полицајци обучавају у Тексасу. Прошлог јула, државни директор јавне безбедности рекао је да ће његова агенција "обезбедити одговарајућу обуку и смернице за препознавање и превазилажење лоших командних одлука".

Међутим, неколико полицијских стручњака упозорило је да би одбијање да се послуша наређење надређеног противно самој оријентацији већине полицијских управа. Држава тек треба да уведе нову обуку на основу прошлогодишње директиве.

У међувремену, фокус је био на повећаним мерама безбедности и бољој опреми. У Јувалдеу, локална полиција сада има додатне балистичке штитове и шлемове, као и нове алате за пробијање забарикадираних врата. У школама у Јувалдеу, школски администратори су поставили нове ограде од 2,5 метра, сензоре који би упозорили особље ако се врата не закључају како треба и више сигурносних камера.

Рушење основне школе

Школа у којој се напад догодио требало би да буде срушена чим се окончају тужбе и истраге које су у току. Патерсон, привремени управник, рекао је да су планови за трајно спомен обележје у току, али још није одлучено шта и где ће то бити.

Нова основна школа треба да се изгради четири километра од места где се сада налази основна школа "Роб". Нова школа, која још нема име, требало би да отвори своја врата 2024. године и биће украшена мотивима из мексичког фолклора, у знак признања хиспаноамеричке културе која је дуго била велики део Јувалдеа и породица у основној школи "Роб". За сада су ученици распоређени у друге школе.

Промене закона о оружју

Пре пуцњаве, Тексас је олакшао приступ ватреном оружју. Неколико месеци пре напада, тексашки законодавци су укинули услове за ношење пиштоља. Након напада, држава је такође смањила старосну границу потребну за ношење пиштоља са 21 на 18.

Почетком маја дошло је до малог померања у законодавству, када је предлог закона којим би се повећала старосна граница за куповину јуришне пушке у стилу АР-15 са 18 на 21 годину добио позитиван глас у одбору Представничког дома. Закон би вероватно спречио 18-годишњег нападача у Јувалдеу да купи оружје које је користио у масакру. Али закон је пропустио кључни рок и о њему се није гласало.

У остатку САД, контрола оружја је ограничена или проширена у зависности од тога која страна има контролу.

Држава Вашингтон, у којој демократе контролишу државну владу, прошлог месеца је постала девета држава која је удружила напоре да спречи дистрибуцију АР-15 и других моћних пушака које често користе масовне убице, следивши пример Калифорније, Њујорка, Њу Џерсија, Конектиката и Масачусетса.

Републиканци су кренули у супротном смеру, а законодавци у неколико држава увели су законе за проширење могућности ношења скривеног оружја без дозволе и елиминисали такве ствари као што су зоне без оружја.

Прошлог лета Представнички дом америчког Конгреса усвојио је закон којим би се поново увела федерална забрана јуришног оружја, али је исти запео у Сенату.

Такође прошлог лета, Конгрес је усвојио нови савезни закон о оружју који је окупио често подељено законодавно тело, подстакнуто трагедијом у Јувалдеу. Демократе и довољан број републиканаца одобрили су меру која побољшава проверу прошлости потенцијалних купаца оружја млађих од 21 године, дозвољавајући агенцијама за спровођење закона да проверавају досије малолетника, укључујући досије о менталном здрављу, почевши од 16. године Председник Џозеф Бајден га је потписао као закон.

Активисти против оружаног насиља, укључујући породице жртава из Јувалдеа, рекли су да планирају да се врате у Вашингтон, како би лобирали за потпуну забрану јуришног оружја.

Гробље као место окупљања

Породице 21 жртве масакра у Јувалдеу направиле су од гробља своје место окупљања, где се састају за прославе рођендана и празнике.

Масовне пуцњаве су наставиле да се дешавају широм земље од масакра у Јувалдеу, а процес опоравка је био спор.

"Време не лечи", рекла је Ана Родригез, чија је ћерка Маите убијена у школи. "Показује нам како да научимо да живимо са болом."

Након трагедије, половина жртава је сахрањена на једном делу гробља, остали су поред родбине на другим местима на гробљу. Неколико их је кремирано. До новембра, земља изнад гробова се слегла и прекрила ју је трава. Скоро све породице окупиле су се на гробљу да обележе Дан мртвих, када људи разговарају са вољеним особама које су умрле.

"Волим да мислим да нас не везује само трагедија, већ заједничка сећања наше деце", рекла је Родригез.