Свет
Турска одлучује: Хоће ли Ердоган ући у трећу деценију своје владавине?
Оптимизам у опозиционом табору опада, Ердоган све ближи освајању новог мандата
Запад навија на Кемала Киличдароглуа, исток држи палчеве Реџепу Тајипу Ердогану, али ко ће од двојице кандидата добити прилику да у наредних пет година одлучује о судбини Турске, сутра, у другом кругу избора, одлучују грађани те земље.
Да је одлука само на Турцима, истиче и Ердоган, реагујући на скандалозне наслове медија попут британског "Економиста" у којима се шири кампања против њега насловима : "Спасимо демократију", и "Ердоган мора да оде".
"Нећете ви са Запада одлучивати, већ ће моја нација одлучити о томе", истиче турски лидер.
Досадашњи председник Турске успео је да у првој рунди оствари предност која би сутра могла показати као кључна, будући да његов изазивач коме су (западне) анкете предвиђале убедљиву победу није успео да "добаци" до Ердоганове популарности, односно изборног резултата од око 49, 5 одсто гласова.
Такав биланс, међутим, изненадио је, изгледа само Запад, будући да за истраживача и сарадника Института за европске студије Србољуб Пеовића, резултати избора у Турској нису били претерано изненађујући.
"Било је очекивано да ће Ердоган добити више гласова, зато што су анкете у Турској доста непоуздане. Оне имају тенденцију да изоставе одређене групе становника, попут дијаспоре, бирократа и националиста, који немају поверења у анкете. Добра лекција су избори 2018. године, када су оне промашиле скоро све", рекао је он недавно за РТ Балкан.
Другог викенда маја, када су Турци први пут бирали будућег лидера земље, показало се дакле, да ни најаве да ће инфлација и закаснели одговор државе на разорне земљотресе коштати Ердогана функције, једноставно нису биле тачне. База Ердоганове подршке, видело се, баш је у руралним деловима земље који су и највише погођени овом катастрофом.
Занимљиво је да је Ердоган остварио убедљиву победу у областима попут Газијантепа у ком је добио око 60, односно Кахраманмараша где је добио чак 72 одсто гласова.
Са победом која му је измакла буквално за длаку (будући да се, по законима те земље, други круг гласања не би ни одржао да је освојио још 0,5 процената, односно укупно 50 одсто гласова) Ердоган је добио нови ветар у леђа, а опозиција је, како поједини аналитичари предвиђају, остала деморалисана.
На шок Запада.
Ко је чији кандидат?
Али, шта се, наиме, Ердогану земера у том делу света и зашто га називају Путиновим кандидатом?
Проблем је у томе што је турски председник земљу, која је чланица НАТО-а трансформисао из вазала западних политика у регионалну силу и значајног партнера свим другим светским силама.
Реч је о држави која не игра како Запад свира, и која се води искључиво својим интересима, чак и кад они, на згражавање Запада подразумевају одржавање добрих односа са Русијом.
И док Ердоган граби ка уласку у трећу деценију своје власти, народ с њим зна на чему је. У временима геополитичке кризе, па и лоше економске ситуације у самој држави и периоду док се земља тек опоравља од тешких последица земљотреса, Ердоган је, ипак, познат пут.
Киличдароглу, како можда најбоље сумира "Скај њуз", у свом залагању за чланство Турске у ЕУ, води је "у другом и непредвидивом правцу".
"Ердоганизам је облик посткемализма. Тежити западњаштву значило је бојати се да никада нећемо бити довољно западњачки. Очајнички тражити чланство у ЕУ значило је ризиковати да никада не буде прихваћени као Европљани и компромитовати део турског идентитета поделивпи национални суверенитет", објаснио је пре неколико дана француски "Монд".
Сумирајући резултате првог круга избора лист наводи да је током тог гласања, турски "осећај (националног) поноса који је поново стечен у последњих 20 година надмашио страх од неизвесне будућности".
Ердоганов пораз у другом кругу би, како верује "Скај њуз" на Западу био добродошао као наговештај промена и "пад једног популистичког моћника", ког би други можда могли да следе. Наде да ће се то десити су, како оцењују они - "спласнуле". Позиција садашњег председника је, како констатују - јача уочи другог круга избора, поготово због тога што је 14. маја успео да освоји и власт у парламенту.
Шта кажу прогнозе?
Да Ергогана чека још један мандат, показују и тренутна предизборна истраживања, која прогнозирају да ће досадашњи председник Киличдароглуа надмашити за најмање пет процената гласова. У прилог таквим анкетама иде и чињеница да је трећепласирани у првом кругу избора, Синан Оган, који је освојио око пет одсто подршке, у другој рунди подржати садашњег лидера.
"Председник Тајип Ердоган побио је прогнозе о својој политичкој пропасти на изборима у Турској, окупивши гласаче снажном мешавином верског конзервативизма и национализма који ће у недељу његову владавину увести у трећу деценију. Ердоган за то прво мора да победи Кемала Киличдароглуа у другом кругу – али залет му је све већи од како је са солидним вођством изашао из првог круга, док и аналитичари у потпуности очекују његову победу", предвидео је уочи друге рунде Ројтерс.
Најгори сценарио могао би, међутим, да се догоди, ако разлика између победника и губитника буде тесна. То би, како је аналитичар Пеовић оценио за наш портал, могло да изазове и једну и другу страну да оспоре резултате.
"Уколико се буде бројао сваки глас, опозиција ће бити у искушењу да то не призна, а исто важи и за власт, па Турску од немира може спасити велика победа једног или другог кандидата. Кампања је већ обиловала насиљем, тако да није искључено да ће атмосфера бити ужарена. Опозиција је гласнија него иначе, није искључено да у случају мале разлике дође до немира", нагласио је он.
Да је "чиста" победа најбоља опција за мир у тој држави, показује и Киличдароглуова недавна најава да неће резултате прихватити у духу фер плеја.
Он је, наиме, рекао да не намерава да преда земљу актуелном лидеру Реџепу Тајипу Ердогану, назвавши га лажним лидром оријентисаним на Русију. Москву је оптужио да се меша у одржавање избора у тој земљи.
Да турска опозиција неће тако лако прихватити изборну вољу грађана, види се и из тога што је након првог круга, на више хиљада изборних места поднела притужбе против наводних неправилности будући да је актуелни председник Реџеп Тајиип Ердоган на гласању остварио резултат бољи од очекиваног.
