Крај француско-италијанске љубавне приче

Француско-италијанска романса — са Маријом Драгијем и Емануелом Макроном у главној улози — завршена је, а крај славне али краткотрајне љубавне везе није могао доћи у опаснијем тренутку за Европу, пише "Политико".

Француско-италијанске односe отежавају "мрачни облаци над европским економијама изазвани растућим трошковима енергије, високом инфлацијом и сукобом у Украјини".

Ипак, будући да се односи Париз-Берлин погоршавају, француско-италијанска сарадња би за Европу сада могла бити још важнија, закључује Политико.

Нови шериф у граду — италијански лидер крајње деснице Ђорђа Мелони — је у више наврата изразила снажне антифранцуске ставове, а њено националистичко и конзервативно упориште у потпуности је супротно вредностима француског председника Емануела Макрона.

Како преноси "Политико", двоје супротстављених лидера су у недељу увече суочили у Риму на непланираном састанку , што је био први сусрет Мелонијеве са француским председником од када је на функцији премијера.

Романтични покушај

Једне ведре, топле јесење ноћи, гледајући у куполе цркве Светог Петра из луксузног хотелског апартмана на римском брду Јаникулум, супарници су покушали да нађу заједнички језик.

Макрон и Мелони су разговарали сат и десет минута, на енглеском, без пратње саветника или министара, покривајући низ тема укључујући енергетску кризу, рат у Украјини и управљање миграционим токовима, пише "Политико".

Разговори су били "отворени и искрени", али и "захтевни", рекао је званичник Јелисејске палате. Током састанка, Макрон је позвао Мелонијеву у званичну посету Паризу, а касније је саопштено да су се лидери договорили да "наставе сарадњу на великим заједничким изазовима на европском нивоу уз поштовање појединачних националних интереса".

Ипак, извори из француске владе су мање убеђени у будућност ове сарадње.

"Нећемо се претварати да Италија не постоји", рекао је неименовани француски званичник за "Политико". "Одржали смо односе са Трампом, ми одржавамо односе са државом, а не са особом."

Неименовани француски министар је рекао за "Политико" да би Париз и Рим могли да имају заједничку агенду када је реч о подршци Украјини, енергетској кризи и индустријској сарадњи, али је предвидео сукобе око грађанских права и миграција.

"Наравно да је компликовано, јер се не слажемо око појединих вредности, али смо у исто време обавезни да сарађујемо поводом рата у Украјини и других проблема", рекао је министар.

Исти министар је признао да би француски планови за укључивање абортуса у повељу ЕУ о основним правима такође могли да наиђу на отпор Италије и Мелонијеве.

Према речима тројице француских званичника, међу којима је и Жан-Луј Бурланж, председник спољнополитичког одбора француске Народне скупштине, главна расправа биће миграција, једна од тема о којој се разговарало током састанка у Риму.

Док је Драги био премијер Италије, две земље су радиле руку под руку на питањима ограничавања цена енергије и предстојећих реформи правила потрошње ЕУ.

Француско-италијанска сарадња би сада могла бити још важнија будући да се односи Париз-Берлин погоршавају, тврди "Политико".

Ипак, зближавање са Мелнијевом би Макрона "код куће" могло прескупо да кошта, будући да левичарска опозиција у Француској жестоко напада Макронову владу, а осуђивала је чак и руковање са Ђорђом Мелони.

Питање миграција и проблем абортуса

Италијанска премијерка је својевремено на више фронтова нападала Париз— критиковала је француску миграциону политику и спољну политику у Либији, граничне спорове и француско-италијанске индустријске везе.

Њена странка је једина гласала против ратификације Квириналског споразума о билатералној сарадњи који су Париз и Рим потписали прошле године.

Иако се чинило да је састанак у Риму наговестио отопљење односа, ставови Мелонијеве и Макрона су и даље непомирљиво супротстављени, када су у питању абортус, који Макрон жели да учини званичним општевропским правом, и покретање поступака против савезника Мелонијеве, Мађарске и Пољске, од стране Брисела.

Мелони је, како преноси "Политико", током предизборне кампање покушала да ублажи своју слику у јавности и сигнализира институцијама и владама ЕУ, да је неко са ким могу да послују.

Она је настојала да избегне директне нападе на партнере или институције ЕУ и подржала је напоре Брисела, како у енергетској кризи тако и у одговору НАТО-а на сукоб Русије и Украјине.

"Политико" закључује да савезници Мелонијеве због тога верују да би Француска и Италија могле да сарађују на кључним питањима ЕУ, као што су ограничавање цена енергије и реформе правила јавне потрошње.