Свет

Премијер Катара и вођа талибана водили тајне преговоре у Авганистану

Катар већ дуго тражи да међународна заједница усагласи "мапу пута" за Авганистан, како би талибанска влада била међународно призната, тврдећи да изолација Авганистана само погоршава регионалну безбедност
Премијер Катара и вођа талибана водили тајне преговоре у Авганистануwww.globallookpress.com © Florian Gaertner

Катарски премијер Мухамед бин Абдулрахман ел Тани је овог месеца водио тајне преговоре са врховним вођом талибана Хајбатулом Акунџадеом о решавању бројних питања са међународном заједницом, саопштио је неименовани извор, што указује на спремност авганистанских вођа да окончају изолацију земље, преноси Ројтерс.

Састанак је одржан 12. маја у авганистанском граду Кандахару. Ово је први састанак талибанског вође са неким страним лидером.

Администрација председника САД Џозефа Бајдена била је упозната са преговорима и "покушавала је да усмерава сва питања о којима су разговарали", укључујући и унапређење дијалога са талибанима, наводи извор Ројтерса.

Анонимни извор је саопштио да друга питања, која је шеик Мохамед покренуо са талибанским вођом, укључују укидање талибанских забрана о образовању девојчица и запошљавању жена.

Састанак представља несумњив дипломатски успех за Катар, који је искористио своје дугогодишње везе са талибанским покретом да подстакне слање помоћи међународне заједнице Авганистану.

Талибани желе да окончају изолацију земље

Бела кућа је одбила да коментарише ове разговоре. Стејт департмент и катарска амбасада у Вашингтону нису одговорили на захтеве за коментар.

Сједињене Државе су подржале захтеве да талибани укину забране школовања девојчица и рада жена, укључујући агенције УН и друге хуманитарне организације.

Ограничења школовања и забрана рада за жене ометају хуманитарну помоћ и кључни су разлози зашто ниједна земља није признала власт талибана још од августа 2021. године, након што је прозападна влада у Кабулу, коју су подражавале САД, збачена, а последње НАТО трупе, после две деценије рата, напустиле Авганистан.

Према извештају УН, представљеном у марту на Савету за људска права у Женеви, поступање талибана према женама могло би да представља злочин против човечности. Талибани тврде да поштују права жена, у складу са њиховим тумачењем исламског закона и авганистанских обичаја.

Вођа талибана показао је мало спремности да направи компромис око ових питања. Међутим, његов састанак са шеиком Мухамедом сугерише да је отворен за проналажење начина за окончање изолације Авганистана и јачање програма помоћи овој земљи.

"Био је то веома позитиван састанак", додао је извор Ројтерса, а вођа талибана Хајбатула је био "веома заинтересован" за наставак дијалога.

Талибани у борби против тероризма

Такође, шеик Мухамед и вођа талибана су разговарали и о напорима за санирање хуманитарне кризе у Авганистану, рекао је тај извор.

Према подацима Уједињених нација, помоћ је неопходна за скоро три четвртине од укупно 40 милиона становника Авганистана.

Шеик Мухамед је поменуо и "сталне напоре на терену" талибана у борби против тероризма, што указује на тежњу Кабула да сломи огранке Исламске државе у Авганистану. САД оптужују талибане да су пружили уточиште Ал Каиди, али талибани то поричу.

Шеик Мухамед, који је и министар иностраних послова Катара, јавно се састао у Кандахару са талибанским премијером, мулом Хасаном Акундом.

Ниједна страна, међутим, није открила детаље разговора.

Иначе, вођа талибана скоро никада не напушта Кандахар. Од 2016. године, он је најважнији верски, политички и војни вођа талибана, који је водио талибански покрет до победе над прозападном владом у Кабулу.

Катар је дозволио талибанима да отворе политичку канцеларију у Дохи 2013. и омогућио им преговоре са Вашингтоном, који су довели до споразума из 2020. о повлачењу међународних снага предвођених САД, против којих су се талибани борили 20 година.

Иако Катар нема формалне дипломатске односе са Авганистаном, катарска амбасада у Кабулу заступа интересе САД.

Катар већ дуго тражи да међународна заједница усагласи "мапу пута" за Авганистан, како би талибанска влада била међународно призната, тврдећи да изолација Авганистана само погоршава регионалну безбедност.

image