Давос за председнике: Лидери Европе на Путиновом прагу

Специјална војна операција у Украјини, сукоб Јерменије и Азербејџана и растуће тензије на Балкану биће главне теме самита Европске политичке заједнице (ЕПЦ) који ће сутра окупити готово педесет европских лидера- и то буквално, пред Путиновим вратима.

Јер, више од сто двадесет година стари замак Мими у Источној Молдавији који ће угостити вође Европе налази се на само осам километара од Придњестровља отцепљеног од Молдавије, а лојалног Русији. Становништво углавном говори руски, а половина од 500.000 становника Придњестровља сада има руско држављанство. Око 1.100 руских војника тренутно је распоређено у отцепљеном региону у оквиру руског контингента мировних снага.

А на све то, на свега 21 километар од места самита, налази се и граница са Украјином.

"То ће означити означити акутну несигурност на периферији Европе и изазове који су постављени пред ЕУ и НАТО", коментарише "Фајненшел тајмс", који наводи и изјаву молдавског министра спољних послова Никуа Попескуа, да је "време компликовано", а да је Европска политичка заједница потребна "како би се Европа окупила и поделила тежину решавања проблема".

Основан прошлог октобра на идеју француског председника Емануела Макрона, ЕПЦ је јединствени форум за све европске лидере осим лидера Русије и Белорусије, на коме се разговара о безбедносним питањима, а регионални спорови решавају у мање формалном окружењу него у ЕУ или НАТО-у.

У источну Молдавију стиже тако 47 лидера из земаља ЕУ, Велике Британије, Украјине, Норвешке и других држава, а штитиће их привремена противваздушна одбрана о којој ће се старати британски, француски и румунски војници.

Лидери ће разговарати у оквиру мањих група, односно тематских округлих столова, који ће бити фокусирани на питања безбедности, енергије и међусобне повезаности.

"Скуп пружа платформу јединства, снаге и заједништва за европски континент и даје свима прилику да се изјасне о заједничким напорима да се мир врати на наш континент, а посебно у делу Европе који је директно погођен највећом војном агресијом на континенту од Другог светског рата", каже Попеску.

"Фајненшел тајмс" примећује и да се самит одржава у тренутку повећања напетости на северу Космета, где су се мировњаци Кфора сукобили са Србима, што је, како наводе "подигло авет сукоба на Балкану". Позвани су председник Србије Александар Вучић, али и представници привремених приштинских институција.

Организаторе не би изненадило ни да се као "звезда вечери" појави украјински председник Владимир Зеленски, који већ (невероватних) десетак дана није путовао у иностранство.

"Састанак на маргинама самита између лидера Јерменије и Азербејџана, којим председава председник Европског савета Шарл Мишел, а којем су се придружили лидери Француске и Немачке, имаће за циљ пацификацију две бивше совјетске републике које се још сукобљавају око спорног региона", наводи "Фајненшел тајмс".

Домаћин, односно Молдавија, такође планира да ућари од организовања овог скупа, па ће тако, како лист оцењује "потреба Молдавије за већом подршком Запада вероватно бити кључни део кореографије самита", док се Кишињев нада и да ће од гостију добити финансијску, политичку или безбедносну подршку.

А сви ови захтеви стижу иако је већ јасно да гостопримство Молдаваца неће бити нарочито. Од лидера који долазе тражено је да деле авионски превоз како не би премашили капацитет главног аеродрома, а снаге НАТО-а пристигле су да током самита изводе вежбе противаздушне одбране.

"За Молдавију је самит доживотна прилика да пројектује и осигура свој европски идентитет. Порука Москви је: 'Нисмо сами. Наш дом је у Европи'", каже директор бриселског института за геополитику Ханс Крибе.

Учесници самита додају и да скуп представља платформу добродошлице за неформалне и искрене групне дискусије и билатералне састанке који би иначе захтевали гломазне националне посете.

"То је Давос за премијере и председнике, и чини се да им се то свиђа", закључује Крибе.