Европска политичка заједница тражи свој пут: Нови политички простор, или нова илузија?

Високи представник Европске уније за заједничку спољну политику и безбедност Жозеп Борељ састаће се у четвртак 1. јуна, у главном граду Молдавије Кишињеву са председником Србије Александром Вучићем, како би разговарали о напетостима на Косову и Метохији. 

У Кишињеву се одржава самит Европске политичке заједнице, а сусрет Бореља и Вучића ће бити одржан на маргинама тог скупа.

Да ли ће усијана ситуација у јужној српској покрајини бити ветар у леђа за тек рођено европско чедо, Европску политичку заједницу (ЕПЗ), која од свог настанка није успела да потврди ону народну "име је знамење"?

"Европска политичка заједница покушава да пронађе свој смисао", наслов је недавно објављеног чланка у француском "Монду", у коме се најављује 2. састанак ЕПЗ у престоници Молдавије.

Могло би се рећи да је наслов актуелан колико и сама идеја, још од када је француски председник Емануел Макрон у мају 2022. године први пут, пред Европским парламентом, говорио о новом формату, који има за циљ јачање политичке координације међу европским земљама, укључујући оне које нису чланице ЕУ.

Невероватна породична фотографија

Први састанак ЕПЗ одржан је у Прагу 6. октобра прошле године, у јеку сукоба у Украјини, а окупио је лидере 44 државе: 27 земаља ЕУ, затим државе на Балкану и источној Европи које желе да постану чланице, као и суседе попут Велике Британије и Турске.

На фотографији која је том приликом снимљена у првом реду поред чешког премијера и француског председника стоје, између осталог, председници Азербејџана, Турске, Србије и Мађарске. Како примећује француски лист, "'породична фотографија' у величанственом прашком дворцу била је колико невероватна, толико и симболична". 

"Догађај је био незамислив пре повратка рата у Европу 24. фебруара. Он је омогућио демонстрацију јединства лидера Европске уније и 17 њихових суседа, од којих неки имају амбивалентан однос према Владимиру Путину", наводи се у тексту.

Чак су и Европској унији потребне све европске земље да раде заједно, поручио је председник Литваније.

Као јасан сигнал о изолованости на континенту, руски председник Владимир Путин није позван на састанак, као ни његов белоруски колега Александар Лукашенко. Ни украјински председник Владимир Зеленски такође није био присутан због ситуације у земљи, али је управо он отворио преговоре онлајн укључењем, у коме је нагласио потребу супротстављања Русији.

"Морамо казнити агресора. Овај рат се мора добити сада – у Украјини", поручио је Зеленски, побравши аплаузе присутних. 

Чему ово служи, а уз то и не ради?

Зли језици би рекли да је Русија олакшала творцима ЕПЗ састављање агенде, бар што се тиче иницијалног састанка, стављајући на сто теме попут сукоба у Украјини, енергетске и економске кризе.

Дилеме око тога како Макроново идејно чедо заиста треба да изгледа и која му је функција, међутим, трају и даље. Осим тога, ако постоји Европска унија, Савет Европе и толики други формати, тј. проблеми које ови формати не могу да реше, зашто бисмо правили нови?

Критичари тврде да је нови форум покушај да се заустави проширење ЕУ, пише "Франс 24". Други се плаше да би то могло постати "блебетарница", која се одржава једном или два пута годишње, али без икаквог стварног утицаја или садржаја.

Неки су, изгледа, љубоморни! Па се тако чинило да је водећа европска организација у области људских права, Савет Европе, збуњен скупом, приметио је "Франс 24" након првог састанка ЕПЗ.

Портпарол СЕ Данијел Холтген написао је на Твитеру да Европска политичка заједница "тек треба да буде дефинисана".

"У области људских права, демократије и владавине права, таква паневропска заједница већ постоји: то је Савет Европе", рекао је он.

Макрон је на првом састанку ЕПЗ оценио да је у питању важан тренутак, а да је циљ окупљања да се направи заједничка стратегија за превазилажење изазова са којима се Европа суочава. По његовим речима, тако нешто "до сада заправо није постојало, што је могло да доведе до подела".

Немачки канцелар Олаф Шолц је нови форум назвао великом иновацијом, јер лидери могу да говоре о заједничким бригама "без дневног реда и потребе за постизањем споразума, што би помогло да се побољшају везе са суседима ЕУ, од којих многи желе да постану чланови".

Он је рекао да се нова европска групација не бави стварањем "нове институције са администрацијом, бирократијом", већ ће бити место где ће се шефови држава и влада редовно састајати.

На менију ЕПЗ нису били ни европски новац, као ни ЕУ програми, нити је било званичних декларација након самита. 

Европски политички простор шири од ЕУ

На сајту француског Министарства спољних послова наводи се да ће заједница промовисати приближавање и развијати конкретне пројекте сарадње у многим областима од заједничког интереса: заштита критичне инфраструктуре, борба против сајбер претњи и дезинформација, енергетска сигурност, окупљање младих широм континента, миграције, координација по главним регионалним питањима и подршка за обнову Украјине.

Институт "Жак Делор" у публикацији под називом "Европска политичка заједница" оцењује да је Макроново размишљање о ЕПЗ одговор на захтеве за чланство, које је ЕУ добила од Украјине, Грузије и Молдавије, те да концепт подсећа на идеју чувеног француског председника Франсоа Митерана о Европској конфедерацији, коју је касније преформулисао бивши италијански премијер Енрико Лета.

"У питању је успостављање европског политичког простора, ширег од Европске уније, што може бити први корак ка приступању Унији или, у зависности од воље земаља, алтернатива Европској унији", истиче се у уводу. 

На сајту који је посвећен чешким председавањем Саветом ЕУ, у одељку који се бави ЕПЗ, подсећа се да се "ЕУ сложила да је у интересу Уније да прошири дискусију о актуелним стратешким питањима и на друге европске партнере, јер проблеми са којима се суочава нису ограничени на чланице ЕУ, већ се решења морају тражити широм континента". Напомиње се и да нови формат не замењује постојеће организације, структуре или процесе, нити има за циљ стварање нових у овој фази.

Док су лидери ЕУ инсистирали да овај оквир неће заменити процес прикључења нових чланица, Макрон је истакао да је придруживање блоку "дуг пут", преноси "Би-Би-Си на српском". 

Француски председник је такође упозорио на "замор од проширења" међу постојећим чланицама и додао да би Европска политичка заједница могла бити прави одговор за "стабилизацију европског суседства".

Портал упозорава да би ЕПЗ у пракси вероватно била оптерећена сличним проблемима као и ЕУ - које земље ће се сматрати 'довољно Европљанима' да се придруже и да ли ће земље моћи да постигну договор о сарадњи која би произвела смислено деловање.

Што сте се мучили?

У једном од ауторских текстова за сајт дипломатске службе ЕУ, Високи представник Европске уније за заједничку спољну политику и безбедност Жозеп Борељ наводи да "треба наставити изградњу ширег европског политичког и безбедносног поретка, заједно са свим земљама које су спремне да поштују заједничке принципе", при чему категорично тврди да Русију треба искључити из таквог поретка. 

"У блиској будућности и вероватно све док је Путин на власти, немогуће је замислити нови безбедносни поредак или 'мировну архитектуру' у Европи чији би саставни део била Путинова Русија, опет поштујући заједничке принципе. Русија остаје географски сусед и члан међународног система, али за сада морамо да градимо европску политичку заједницу без Путинове Русије", истиче Борељ.

Али зашто се ЕУ мучила, пита се, након састанка у Прагу, истраживачка организација Немачки савет за спољне односе. 

"Апсурдно је, на пример, да је потребан састанак на том нивоу и такве ширине – 44 шефа држава и влада – да би се постигли скромни резултати ЕПЦ. Његови значајни резултати били су деескалација обновљеног сукоба Азербејџана и Јерменије слањем краткорочне мисије ЕУ на јерменску границу и неки разговори са државама које нису чланице ЕУ о питањима заједничке инфраструктуре. Европској унији не би требало да буде потребан формат као што је ЕПЦ да би постигла такве ствари", наводи се у анализи Савета.

Истиче се да постоји ризик да ће Европска политичка заједница председника Макрона учинити за односе ЕУ са широм Европом оно што је његова Конференција о будућности Европе (ЦОФОЕ) учинила за унутрашњу реформу ЕУ: не много. Они наводе да је у срцу проблема европске политике заправо дисфункционални француско-немачки тандем. 

"ЕПЦ би, као и ЦОФОЕ, могла да се покаже као огромно Потемкиново село. ЦОФОЕ је осмислила Француска, као начин да се заобиђе Немачка која је изгледала више усредсређена на себе него на европске реформе. ЕПЦ брзо преузима сличну функцију"

"Колико далеко политичка заједница може ићи без Русије?", пита се "Глобал тајмс" у тексту о ЕПЗ, уз опаску да "они стварају политичку заједницу изван постојећих организација, као што су ЕУ, НАТО и ОЕБС да би избегли поделе".

Најзад, о томе какви ефекти и последице могу да се очекују од ЕПЗ, најбоље је одговор потражити у узроку ствари.

Или, како је написао француски "Монд" о Европској политичкој заједници - "Нови клуб рођен из рата у Украјини".