"Фајненшел тајмс": Све интензивнија дебата о уласку Украјине у НАТО
Владимир Зеленски поново је затражио хитан пријем Украјине у НАТО, појачавши тако притисак на западне владе које воде жустру дебату о давању безбедносних гаранција Кијеву, пише "Фајненшел тајмс".
Украјина већ дуго види чланство у војној алијанси коју предводе САД као темељ своје будуће одбране и безбедности, али су савезници у НАТО-у подељени око тога како и када би то могло да се догоди и да ли је нуђење билатералних безбедносних гаранција Кијеву могући корак ка придруживању Алијанси.
"Украјина је спремна да буде у НАТО-у. Спремни смо за НАТО када НАТО буде спреман", рекао је Зеленски на самиту Европске политичке заједнице у Молдавији.
"Потребно је да нам из Виљнуса стигне јасан позив", додао је Зеленски на састанку 50-ак европских лидера, мислећи на годишњи самит НАТО-а у главном граду Литваније следећег месеца. "Сумње морају нестати. Позитивне одлуке за Украјину биће позитивне за све", поручио је Зеленски.
Он је додао да "када нема безбедносних гаранција, постоје само ратне гаранције".
Француски председник Емануел Макрон позвао је да се Украјини одобри "пут" за чланство у НАТО-у следећег месеца. Како наводи "Фајненшел тајмс", иако се Макрон није обавезао да подржи пуноправно чланство Украјине, његова изјава представља значајну промену у ставу Париза.
Сада су у току интензивне дискусије међу западним присталицама Украјине о томе какав облик би могле да имају безбедносне гаранције и колико би новца било издвојено за њих, рекао је "Фајненшел тајмсу" неименовани француски званичник. Идеја је да се прикупе билатерална безбедносна обећања које су дале земље, а затим договоре друга преко мултилатералних организација, укључујући и ван НАТО-а.
Француска, САД и Немачка су раније биле опрезне у обезбеђивању било каквог плана за чланство Украјине у НАТО-у из страха да ће то довести до ескалације сукоба, док су Велика Британија, Пољска и балтичке државе позивале на проширење Алијансе.
"Једина сигурносна гаранција која функционише... је НАТО (чланство)", рекла је естонска премијерка Каја Калас.
Са друге стране, Аналена Бербок, немачка министарка спољних послова, рекла је да, иако је НАТО отворен за нове чланице, "јасно је да не можемо говорити о прихватању нових чланица (који су) усред рата".
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је на састанку министара спољних послова НАТО-а у Ослу да је "уверен да ћемо наћи консензус о путу напред" у вези са Украјином. "Већ смо имали добре неформалне разговоре и слажемо се око неких кључних порука", додао је он.
Габријелијус Ландсбергис, министар спољних послова Литваније, рекао је за "Фајненшел тајмс" да НАТО мора да "усидри Украјину у трансатлантском савезу, тако да је једино преостало питање када ће се тачно" придружити алијанси.
Он је истакао да је Украјина чекала 14 година од прве пријаве за чланство у НАТО-у, и да је то довољно. Давање Украјини конкретног плана за перспективу за чланство у НАТО-у био би један од критеријума за дефинисање успеха самита лидера НАТО-а у Виљнусу следећег месеца. "Морамо да поставимо оквир под којим Украјина постаје чланица", рекао је он.
Макрон је, пак, рекао да на самиту у Виљнусу неће бити консензуса о пуноправном чланству Украјине у НАТО-у, али је додао да Француска подржава идеју о "безбедносним гаранцијама" које би биле "снажне, конкретне и опипљиве".
"Морамо бити амбициознији по овим питањима него што смо били у прошлости", рекао је Макрон новинарима у Братислави.