Свет
Пао договор у ЕУ: Ко не прихвати мигранте плаћа 20.000 евра по особи
Против предлога гласале су Пољска и Мађарска, док су Бугарска, Малта, Литванија и Словачка су биле уздржане
Европски министри унутрашњих послова у Луксембургу, после интензивних преговора, постигли су договор о два кључна аспекта реформе миграционе политике, пише "Фигаро". Наиме, постигнут је договор да земље које не прихвате мигранте на својој територији морају да плате 20.000 евра по особи.
Договор је постигнут на састанку касно у четвртак, а на њега се чекало већ седам година.
Реформа предвиђа систем солидарности међу чланицама у збрињавању избеглица и убрзано испитивање захтева за азил одређених миграната на границама, како би их лакше вратили у земљу порекла или транзита. Овим се отвара пут за разговоре са Европским парламентом, како би се реформа усвојила пре европских избора у јуну 2024.
"Ово нису лаке одлуке за све који седе за столом, али су историјске одлуке", поручила је немачка министарка Ненси Фезер, док је Комесарка ЕУ за унутрашње послове Илва Јохансон поздравила "веома важан корак" за Пакт о азилу и миграцији, представљен у септембру 2020.
Против ових предлога гласале су Пољска и Мађарска, док су Бугарска, Малта, Литванија и Словачка биле уздржане, сазнаје лист, позивајући се на учеснике преговора из Шведске која председава Саветом ЕУ.
Претходно су направљене измене у тексту, на иницијативу Италије и Грчке, преко којих мигранти у огромном броју стижу у ЕУ.
Италијански министар Матео Пјантедоси рекао је да је задовољан што су сви његови предлози прихваћени.
"Одбацили смо претпоставку да ће Италија и све државе чланице првог уласка бити плаћене да задрже илегалне мигранте на својој територији. Италија неће бити прихватни центар за мигранте у име Европе", навео је у саопштењу.
Није савршено, али ће "оживети ЕУ"
Једна од промена које су министри одобрили предвиђа обавезну, али флексибилну солидарност унутар ЕУ у збрињавању тражиоца азила. Од чланица се захтева да приме одређени број подносилаца захтева који стижу у земљу ЕУ која је изложена миграторном притиску, или ако то не учине, да дају финансијски допринос.
Планирана новчана надокнада је око 20.000 евра за сваког тражиоца азила који није измештен. Ове суме би биле уплаћене у фонд којим управља ЕК, а намењен је финансирању пројеката за управљање миграцијама.
Друга промена коју су подржали министри обавезује државе ЕУ да у центрима који се налазе на границама спроведу убрзану процедуру за разматрање захтева за азил - максимално 12 недеља - и то за мигранте који статистички имају најмање шансе да добију статус избеглице.
То је случај, на пример, са држављанима Марока, Алжира, Туниса, Сенегала, Бангладеша и Пакистана, прокоментарисала је белгијска државна секретарка за азил и миграције. Циљ је да се олакша повратак ових миграната у земљу порекла или транзита.
Италија и Грчка, као и неке друге земље, захтевале су да могу да врате мигранте чије је право на азил одбијено у "безбедне" треће земље кроз које су пролазили, чак и у одсуству породичних и пословних веза између мигранта и те земље, али се Немачка успротивила овој идеји.
Компромисно решење предвиђа да је на државама да процене да ли сам транзит представља довољну везу.
Француски министар Жерал Дарманен, који је јуче хитно морао да напусти састанак након догађаја у Ансију, оценио је да у предлозима није све савршено, али да ће овим компромисом постати ефикаснији и да ће "оживети ЕУ".
Питање реформе система азила вратило се на врх дневног реда ЕУ због повећаног прилива миграната у Унију након завршетка пандемије и доласка око четири милиона Украјинаца, а трендови иду ка све рестриктивнијој миграционој политици, наводи "Фигаро".
Осим тога, догађаји попут јучерашњег у француском граду Ансију, када је сиријски избеглица ножем ранио четворо деце и једну одраслу особу, подстичу жучну дебату о пооштравању контрола и услова за прихват миграната.
