ФСБ скинуо ознаку тајности: Нацисти за истребљење Јевреја користили балтичке националисте

Присталице нациста из редова локалног становништва убиле су на десетине хиљада Јевреја на Балтику 1941. године, на почетку нацистичке окупације, а Немци су ова погубљења сматрали делотворним, произилази из архивских докумената које је декларисала руска Федерална служба безбедности (ФСБ), у које су "РИА Новости" имале увид.

ФСБ је ова архивска документа сврставала у "документа која не застаревају."

Статистика истребљења Јевреја у Литванији приказана је у извештају Оперативне групе А немачке тајне полиције. Ради се о ликвидацији јеврејског становништва на окупираним територијама балтичких држава и Белорусије, на почетку Великог отаџбинског рата.

"Када су немачке трупе ушле на територију Литваније, мржња домаћег становништва према Јеврејима довела је до стравичних погрома. Литванци су ликвидирали око 3.800 Јевреја у Каунасу и око 1.200 у мањим градовима", наводи се овом у извештају.

Тада су створени посебни тимови, састављени од једне до осам особа, који су се бавили "чишћењем Јевреја оба пола", најпре из затвора, а потом и са територије Литваније, што се радило "систематски, округ по округ."

"Као резултат многих појединачних операција ликвидирано је укупно 136.421 особа", наводи се у овом документу.

"Циљ је остварен"

Окупатори су неке Јевреје оставили у животу како би их користили као робове. За њих је организован гето: 15.000 их држано у Каунасу и Виљнусу, а 4.500 у Шауљају. Ови Јевреји су, како следи из документа, коришћени углавном за радове од "одбрамбеног значаја". На пример, њих око 5.000 радило је у три смене на аеродрому код Каунаса, где су изводили "земљане и друге радове".

Што се тиче Естоније, до почетка рата у њој је остало око 2.000 Јевреја, док је скоро хиљаду њих је било у Талину.

"Данас више нема Јевреја у Естонији", наводи се у извештају о истребљењу јеврејског становништва у окупираној републици, са којих је ФСБ скинуо ознаку тајности.

У Летонији су масакри Јевреја, који се у извештају помињу као "широке операције чишћења", изводили "специјални тимови, уз помоћ елитних снага летонске помоћне полиције". Само у Двинску, 9. новембра 1941. године, 11.000 Јевреја "подвргнуто је егзекуцији", како су нацисти називали погубљења. Почетком децембра, по наређењу високог СС вође, у Риги је погубљено 27.800 Јевреја, а неколико дана касније, у Либауу, 2.350 Јевреја.

Систематски рад на чишћењу Истока, у складу са главним наредбама, имао је за циљ потпуну ликвидацију Јевреја. "Овај циљ је, у основи, остварен", наглашава се у извештају.

Нацисти су за тај прљави посао користили балтичке националисте. Већ у првим данима окупације, формирана је литванска безбедносна полиција. Главна мета нацистичких саучесника били су Јевреји, а мржња према њима у Литванији (у поређењу са Летонијом и Естонијом) достигла је такве размере да су чак и нацисти били запањени њиховом суровошћу.

Покољи, пљачке, брутални садизам према Јеврејима

Тада су нацисти створили 24 "самоодбрамбена стрељачка батаљона" (касније такозваних шуцманшафт батаљона), од по 500 до 600 људи. Конкретно, од фебруара до марта 1943. године, 2. литвански "шуцманшафт" батаљон учествовао је у великој антипартизанској акцији "Зимска чаролија", одржаној на граници Летоније и Белорусије, у сарадњи са неколико летонских и 50. украјинским "шуцманшафт" батаљоном.

У Летонији су националисти добровољно ступили у службу нациста и узели активно учешће у "решавању јеврејског питања" – односно, у покољима Јевреја, повезаним са пљачкама, малтретирањем и бруталним садизмом према жртвама. Први пододсек летонских добровољаца био је "арајс тим", који је свој пут започео погромом синагога у Риги. Године 1942, командант јединице Виктор Арајс добио је титулу СС штурмбанфирера.

На територији окупиране републике створена је летонска СС легија. Године 1943, рајхсфирер СС Хајнрих Химлер издао је наређење којим је дефинисао овај концепт за све Летонце који служе у локалним формацијама Вафен СС, укључујући и полицијске батаљоне. Девет јединица, које су биле у саставу Летонске легије, починиле су многе ратне злочине и злочине против човечности.

Постоје и документарни докази о директном учешћу естонских казнених одреда у погубљењима цивила на другим окупираним територијама СССР-а. У септембру 1941. године, уз учешће нациста, створена је војно-политичка организација "Омакаитсе" (Самоодбрана). Њене јединице су служиле као помоћне полицијске и безбедносне јединице у Естонији, а спроводиле су казнене акције против цивилног становништва. До новембра 1941, погубили су више од 7.300 људи, укључујући 2.000 Јевреја.

Почетком августа 1942. Хитлер је одобрио стварање естонске СС легије. У мају 1943, она је реорганизована у 3. естонску СС добровољачку бригаду, а јануара 1944. у дивизију. Званични назив је 20. СС гренадирска дивизија.

Ова дивизија је укључивала прву чету батаљона посебне намене Вафен СС, која је била ангажована на уништавању цивилног становништва Белорусије. У октобру 1942. године, ова јединица је учестовала у масакрима Јевреја на подручју Минска. Казнени одреди су учествовали у погубљењима жена и деце, без обзира на њихову старост.

У септембру 1943. године, 30. естонски "шуцманшафт" батаљон учествовао је у "акцији 1005": операцији која је укључивала масовна убиства цивила и ратних заробљеника на окупираним територијама и у концентрационим логорима.

Касније је учествовала и у уклањању трагова ових зверстава.