Чешки председник: Све Русе на Западу ставити под надзор обавештајних служби

Чешки председник Петр Павел рекао је да руски држављани који живе у иностранству треба да буду стављени под строги надзор обавештајних служби у својим земљама домаћинима.

Он је, у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ), оценио да, као и у случају бројних светских сукоба у прошлости, када је рат у току, мере безбедности које се односе на руске држављане треба да буду строже него у нормалним временима.

"Дакле, све Русе који живе у западним земљама треба пратити много више него у прошлости, јер су грађани државе која води агресивни рат. Мислим да може да ми буде жао ових људи, али у исто време, када се осврнемо уназад, када је почео Други светски рат, све јапанско становништво које је живело у Сједињеним Америчким Државама такође је било под строгим режимом надгледања", навео је Павел и додао да је то "једноставно цена рата".

Он је прецизирао да надгледање значи "да буду под лупом служби безбедности".

"Политико" подсећа да је током Другог светског рата, око 120.000 људи јапанског порекла - од којих су већина били амерички држављани, а половина деца - насилно стављено у логоре за интернирање након напада јапанских снага на Перл Харбор у децембру 1941. Кампови су били окружени бодљикавом жицом и чували су их амерички војници. Тадашњи председник Роналд Реган се званично извинио због ових логора још 1988. године.

Амерички председник Џозеф Бајден рекао је у фебруару да је то "један од најсрамнијих периода у америчкој историји".

Према статистици на коју се позива "Политико", у Европи и Северној Америци је 2020, дакле пре почетка сукоба у Украјини, живело око 6,6 милиона Руса. 

Укључивање војне силе "по дефиницији" би значило улазак у рат са Русијом

Павел је додао да је приступање Украјине Европској унији и НАТО-у је вероватно једина гаранција како да се обезбеди стабилност у том региону, а почетак украјинске контраофанзиве у сукобу који траје од фебруара прошле године оценио је као "умерен".

"Верујем да праву контраофанзиву још нисмо видели. И она ће тек доћи", навео је Павел.

У интервјуу је истакао наставак подршке европског блока и чланица НАТО-а Украјини.

Када је реч о евентуалном учешћу војника из држава чланица НАТО-а, Павел је навео да би било какво укључивање војне силе "по дефиницији" значило улазак у рат са Русијом.

"Мислим да нико не жели такав рат, јер (упркос) свим слабостима руске војске и руске државе, они би врло вероватно у таквом сценарију вратили употребу нуклеарног оружја. Много пута су на то указивали. И зато мислим да би сваки разуман политичар такву опцију вероватно занемарио", рекао је Павел.

На питање када ће Украјина добити борбене авионе Ф-16 или неке друге, каже да сада видимо почетак обуке, те да треба да прође најмање четири, пет месеци пре него што буду коришћени на територији Украјине.

Додаје да су неке земље на почетку биле мање вољне да подржавају Украјину у сукобу, али да су сада спремније да обезбеде опрему коју у почетку нису хтели.

Истиче да трансформација украјинске војске према стандардима НАТО-а напредује много брже од почетка сукоба у Украјини. 

"Дакле, у овом тренутку бих рекао да је украјинска војска без икакве сумње најискуснија војска у НАТО-у, јер ниједна друга војска нема искуство из тако интензивних и великих операција", навео је председник Чешке и додао да је недостатак то што је опремљена са толико различитих врста опреме.

Зеленски добродошао на Самит НАТО-а

Павел поручује да је украјински председник Владимир Зеленски добродошао на самит НАТО-а у Виљнусу и каже да очекује да ће ниво садашње Комисије НАТО-а за Украјину бити подигнут на ниво Савета, "што ће такође означити много бољи статус Украјине на овом форуму".

"Али такође бих поздравио јасан став о будућем чланству Украјине када се рат заврши. Очигледно, процес придруживања не може да почне када је земља још у рату. Али чврсто верујем да ће сви лидери схватити да је укључење Украјине - и у НАТО и у ЕУ - вероватно једина гаранција како да се обезбеди стабилност у овом региону, како да се ојачају и НАТО и ЕУ и како да се Русија и њена агресивна политика задрже на одстојању", истакао је чешки председник за РСЕ.

Постоје, по његовим сазнањима, неколико сценарија безбедносних гаранција за Украјину док она не приступи Алијанси: један је тип гаранција које су пружене Финској од идеје о приступању до ратификације, а други тип су (нешто као) безбедносне гаранције за Израел.

"Вероватно ћемо видети нешто између", каже Павел.

Додаје да види Украјину као будућу чланицу ЕУ, на обострану корист и предлаже да се то повеже са послератном реконструкцијом Украјине.

"Могу чак и да замислим да имам неку врсту Маршаловог плана за Украјину који не само да би омогућио брз развој Украјине, санирање ратне штете, већ би послужио и као средство за приступање ЕУ.

О улози Кине

Што се тиче улоге Кине у обнови Украјине, сматра да је, као земљу са огромним могућностима, не треба оставити по страни, али додаје да му је жао што Кина није преузела активнију улогу од самог почетка у "обесхрабривању Русије" и у "пружању подстицаја обема страна да седну за сто".

Кина се, по његовим речима, понаша у сопственом интересу, а не у интересу принципа и очувања права датих Повељом УН.

"Али, они користе овај сукоб с једне стране, да би добили јачу позицију на глобалном нивоу, да би тамо били доминантнији – најавили су стратешко партнерство између Русије и Кине како би искористили јефтине руске ресурсе, али и да би из сукоба учили зарад своје сопствене користи у будућности. Јер, сукоб у Украјини је отворени уџбеник за Кину", истиче Павел и додаје да му није драго да чује да неки западни лидери размишљају о састанцима са Путином.