Брисел одобрио: Шпијунски софтвер за телефоне и лаптопове новинара

Брисел ће дозволити инсталацију шпијунског софтвера на телефоне и лаптопове новинара.

Одлука Европске уније да да зелено светло за "наметљив надзор" новинара довела је њихове изворе у опасност да буду идентификовани.

Ове измене тражила је Француска, а амбасадори у Бриселу сложили су се да би шпијунски софтвер могао да се инсталира на рачунар или телефон новинара који ради у ЕУ као део било које кривичне истраге у распону од тероризма до музичке пиратерије или крађе бицикла, пише "Тајмс".

Прошлог месеца Француска је критиковала имунитет, који је предложила Европска комисија, а који би новинарима омогућио изузеће од "пресретања, надзора или претресу и заплени", осим ако то није "оправдано најважнијим захтевом у јавном интересу".

"Нарочито велика природа овог имунитета (новинара) треба да буде доведена у питање", наводи се у поверљивом француском дипломатском документу који је процурио на портал "Политико".

Француска је добила подршку за ново правило, које је представљено као "суштинско за успостављање праве равнотеже између потребе да се заштити поверљивост извора новинара и потребе да се заштите грађани и држава од озбиљних претњи, ко год да су починиоци".

Као део изузећа, обим злочина дефинисаних као тешки требало би да се прошири изван тероризма или претњи националној безбедности како би укључио 32 кривична дела наведена у налогу за хапшење ЕУ, као и "преовлађујући захтев у јавном интересу".

Ова кривична дела се крећу од убиства или озбиљног насиља до крађе, пиратске музике или видеа, лажних потраживања за финансирање из Брисела и било ког злочина који би могао да изазове затворску казну од пет година. Промене су подржале Немачка, Холандија, Грчка и други.

У покушају да се прикрије њихова контроверзна природа, термин "шпијунски софтвер" се сада у законодавству назива "наметљивим софтвером за надзор", након бројних скандала високог профила који укључују употребу "малвера" Пегасус и Предатор.

Танасис Кукакис, грчки новинар, дао је тајним службама у Грчкој да инсталирају софтвер за прислушкивање Предатор на свој паметни телефон из разлога националне безбедности у лето 2021. године, док је истраживао прање новца и корупцију у "Пиреус банци".

"Важно је имати јаке мере заштите. У мом случају није било чак ни писменог оправдања од стране обавештајних служби. Мој случај показује колико је лако искористити националну безбедност као изговор за претњу новинарима и њиховим изворима", рекао је Кукакис.

Предлози Европске комисије прошлог септембра представљени су као "нови скуп правила за заштиту плурализма и независности медија", али су изазвали контроверзе, јер стварају "регулаторни надзор" и нове рупе у закону.

Писмо које су прошог месеца упутили европски издавачи, емитери и новинарски синдикати упозорило је да су предлози, у смислу забране надзора и заштите извора и комуникација, "у ствари корак уназад".

"Заштита медија, укључујући новинаре и њихове изворе, од било какве претње њиховој независности и безбедности је услов о којем се не може преговарати за ефикасно новинарство и уређивачку слободу", наводи се у писму.

Заступничка група "Јуропијан Диџитал Рајтс" рекла је да "широки и недефинисани обим" изузећа од надзора "ризикује легализацију рутинске примене шпијунског софтвера и других репресивних мера против новинара".