Пиши бриши Риши: Британски премијер на удару критика због хемијских оловака које користи

Британски премијер Риши Сунак редовно користи хемијске оловке са мастилом које може да се обрише како би писао белешке на званичним документима и током састанака владе, што је довело до забринутости за безбедност у Даунинг стриту, сазнаје "Гардијан".

Сунак је у јавности често виђен како како користи хемијске оловке "пилот 5", а то се последњи пут десило током састанка владе пре две недеље.

Он је фотографисан како са том оловком потписује званична документа и писма, као и током међународних скупова попут Европске политичке заједнице у Молдавији.

Те хемијске оловке, које се продају за 4,75 фунти, рекламирају се као "савршене за оне који уче да пишу мастилом, зато што ако направите грешку, мастило може да се обрише".

Чињеница да Сунак користи такве оловке наишла је критике у Великој Британији, пошто постоји могућност да би његове белешке, поруке и потписи могли бити обрисани са државних докумената.

У Даунинг стриту су рекли да су такве оловке широко распрострањене и да их користи велики број запослених у државним институцијама.

Последњих година, писане белешке британских премијера представљају један од главних ресурса за историчаре који истражују унутрашње динамике британских влада.

Писане белешке Маргарет Тачер, на пример, откривају њене планове за ванредне мере током штрајка радника или неслагања унутар владе током Фолкландског рата.

Председници САД редовно користе оловке са постојаним мастилом како њихови потписи не би избледели или били оштећени због протока времена.

На друштвеним мрежама постоје и фотографије на којима се види како Сунак користи оловке са трајним мастилом како би потписао међународне споразуме.

Људи блиски премијеру тврде да он чува све своје белешке, док је Сунаков портпарол рекао да је у питању "оловка коју обезбеђује и широко користи државна служба", те да "премијер никада није користио функцију брисања, нити би то урадио".

Како преноси "Гардијан", влада Ришија Сунака током последња три месеца забранила приступ јавности рекордном броју докумената, због чега се нашла на удару критика због "културе прикривања".

Подаци показују да су они одобрили потпуни приступ информацијама у само 33,6 одсто случајева захтева за слободним приступом информацијама од јавног значаја.