Цркве у Белгији постају дискотеке и хотели
Цркве, манастири и капеле широм Европе су празни и све запуштенији, с обзиром да се број верника и посета црквама смањује у последњих 50 година.
Исповедаонице у којима су генерације Белгијанаца признавале своје грехе стоје наслагане у ћошку некадашње Цркве светог срца у граду Мехелен, што је доказ да су надживеле своју сврху, пише АП.
Зграда ће бити затворена на две године, док се не додају кафић и концертна бина, а план је да се црква претвори у "ново културно жариште у срцу Мехелена", надомак места где живи белгијски надбискуп.
Бивша фрањевачка црква у истом граду данас је луксузни хотел, у којем је белгијски певач Стромае провео своју прву брачну ноћ.
"То је болно, и то нећу да кријем. Са друге стране, повратак у прошлост није могућ" каже бискуп Антверпена монсињор Јохан Бони.
Све већи број некада светих места пренамењује се за различите сврхе, од продавница одеће до ноћних клубова. То је феномен који се може видети у великом делу континенталне Европе, од Немачке до Италије, али и у многим земљама између њих. Овакав тренд посебно се истиче у Фландрији, региону Белгије у коме су смештене неке од највећих катедрала у Европи. Према резултатима истраживачке групе "Пју", од 83 одсто људи који кажу да су хришћански одгајани, само 55 одсто још негује веру.
Истраживање је показало и да само десет одсто Белгијанаца редовно иде у цркву. У просеку, сваки од 300 градова у Фландрији има око шест цркава, али често нема довољно верника који би их попунили. Неке цркве постају трн у оку у градским средиштима, а њихово одржавање захтева значајна финансијска средства, наводи АП.
Мехелен, градић од 85.000 становника северно од Брисела, римокатоличко је средиште Белгије. У њему се налази велики број цркава, од којих неколико близу Катедрале светог Рамболда са звоником који је на УНЕСКО-овој листи светске баштине. Градоначелник Барт Сомерс годинама ради на томе да многе цркве добију другу намену.
"У мом граду имамо пивару у цркви, хотел у цркви, културни центар у цркви, књижару у цркви. Дакле, имамо пуно нових намена за цркве", наводи Сомерс.
Један од таквих "пројеката" догодио се у једној цркви у Мехелену, чија је унутрашњост уништена како би се направио хотел.
У Бриселу је ноћни клуб Спирито преузео англиканску цркву, а као лого има цртеж свештеника који љуби часну сестру. Бискуп Антверпена каже да, "иако је римокатоличка религија на издисају, осећај сакралног или потреба за размишљањем су и даље присутни у друштву, било да је неко религиозан, агностик, или атеиста".
Додаје да нема разлога да се цркве претварају у супермаркете или дискотеке и да би можда најуспешнији вид пренамене простора била предаја цркви другим хришћанским заједницама.
Он истиче да му је тешко када се испред цркве појави агент за некретнине.
"Они ту виде могућности и не можете да замислите колико побожни могу да постану када им се укаже финансијска прилика. Одједном су побожнији од часне сестре", нагласио је.