РТ Балкан анализа: ОПЕК+ остаје кључни играч на светском тржишту нафте

Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) тражи нове чланове, рекао је генерални секретар те организације Хаитам Ал-Гаис на међународној конференцији ОПЕК-а, која се ове недеље одржава у централи тог картела у Бечу и на којој су учествовали министри енергетике и директори енергетских предузећа из читавог света.

ОПЕК тренутно има 13 чланица: Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Кувајт, Ирак, Иран, Алжир, Анголу, Либију, Нигерију, Конго, Екваторијалну Гвинеју, Габон и Венецуелу. Још десет земаља које нису чланице ОПЕК-а заједно са његових 13 чланица чине формат ОПЕК+: Русија, Азербејџан, Казахстан, Бахреин, Брунеј, Малезија, Мексико, Оман, Јужни Судан и Судан.

На питање новинара да ли покушава да прошири чланство ОПЕК-а, Ал-Гаис је одговорио потврдно и иако није прецизирао које би то земље могле да буду, инсинуирао је да је реч о четири чланице формата ОПЕК+, које би ускоро могле да постану пуноправне чланице: Азербејџан, Брунеј, Малезија и Мексико.

До Ал-Гаисових коментара долази непосредно након што је Саудијска Арабија најавила да ће продужити смањење производње нафте од милион барела дневно, док је Русија објавила да ће смањити сопствену производњу за пола милиона барела, како би се избалансирала понуда и потражња на светском тржишту.

То није први пут да је ОПЕК "показао мишиће" и директно утицао на цену енергената, а улога тог картела добила је нови значај од када је прошле године избила светска енергетска криза. Саудијска Арабија, највећи извозник нафте на свету и де факто предводник тог картела, је неколико пута смањила своју производњу црног злата током последњих годину дана, подижући цене и улазећи у сукоб са својим традиционалним савезником Сједињеним Америчким Државама.

"ОПЕК је своју функцију заштитника земаља произвођача нафте доказао и са овим последњим кризама 21. века, а поготово у време пандемије корона вируса, јер се показало да они брину о својим интересима, али и о томе да не буде ломова на тржишту сирове нафте. То се видело у односима ОПЕК-а и САД, јер је Вашингтон покушао да наређује Саудијској Арабији да повећа производњу како би нафта појефтинила, што су они одбили", објашњава за РТ Балкан уредница портала "Енергија Балкана" и стручњак за енергетику Јелица Путниковић.

ОПЕК је настао 1960. године, када су у њен Статут у Багдаду потписали представници пет држава – Саудијске Арабије, Ирана, Ирака, Кувајта и Венецуеле, чиме је институционализована ранија неформална сарадња тих земаља. Основна идеја иза формирања тог картела било је ограничавање моћи "седам сестара" – групе седам водећих нафтних компанија из САД и Велике Британије, које су у том тренутку имале готово монополску моћ на светском тржишту нафте.

У центар пажње светске јавности ОПЕК је дошао 1973. године, када су његове водеће чланице након Јомкипурског рата између Израела и коалиције арапских земаља увеле ембарго на извоз нафте западним земљама које су подржавале Јеврејску државу. У Европи и САД је избила енергетска, а за њом и економска криза, док су заливске монархије на челу са Саудијском Арабијом први пут постале геополитички играчи вредни пажње.

У наредним деценијама чланство ОПЕК-а се проширило, а та групација постала је једна од најутицајнијих међународних организација у којима главну реч нису водиле западне земље. До 2018. године, чланство се повећало са пет на 13, док је током прошле деценије формирана и проширена група десет земаља које са том организацијом одржавају блиску сарадњу, међу којима је најзначајнија Русија.

"Дугорочно, ОПЕК је доносио одлуке које нису у интересу само једне земље, нити САД, већ су правили стратегију да нафта не буде превише скупа, јер су проценили да им се не исплати да купци одустану од куповине нафте, али ни да цена иде превише ниско, испод 70 или 80 долара по барелу, зато што им до омогућава да инвестирају у истраживање и развој", објашњава наша саговорница.

"Добро је да је Русија приступила ОПЕК+, као и друге земље које су увиделе да им је у интересу да дугорочно сарађују са ОПЕК-ом како би оствариле заједничке интересе", додаје она.

ОПЕК – незаобилазан играч на тржишту енергената

Државе чланице ОПЕК-а производе око 40 одсто светске нафте, а међу десет највећих произвођача црног злата пет су чланице те организације, док још једна (Русија) са њом сарађује у формату ОПЕК+. Остатак листе чине Сједињене Америчке Државе, које су уједно и највећи појединачни произвођач нафте, Канада, Кина и Бразил.

Значај ОПЕК-а могао би драстично да порасте у будућности, пошто се у земљама чланицама те организације налази између 75 и 80 одсто познатих залиха нафте те ће, када залихе у САД и Кини буду у значајној мери истрошене, оне морати да се окрену (или у случају САД врате) увозу црног злата из земаља чланица ОПЕК-а.

Међу десет земаља са највећим залихама нафте, чак осам су чланице проширеног формата ОПЕК+. На врху листе налази се Венецуела, која располаже са око 300 милијарди барела нафте, а за њом следе Саудијска Арабија, Иран, Канада и Ирак.

Каква је будућност нафте?

На Западу се већ деценијама говори о томе да би нафта у скоријој будућности могла да изгуби на значају, односно да ће развој нових и чистијих технологија временом елиминисати потрошњу фосилних горива. Таква предвиђања се, ипак, неће обистинити у скоријој будућности, сматра Јелица Путниковић.

"Нафта ће свакако остати кључни ресурс, а тешко је прогнозирати да ли ће то бити још 20, 30 или 100 година. Још од краја прошлог века се прича да нема довољно нафте, или да ће њена употреба престати због бриге о загађењу. Ипак, нафта остаје кључна, пре свега за саобраћај. Видимо и да је улога нафте у производњи неких нових петрохемијских производа све већа", објашњава саговорница РТ Балкан.

"Када неко каже да неће више бити употребе нафте, то су углавном спекулативне изјаве које нису утемељене на чињеницама. Готово увек се мисли на неке земље које су технолошки веома напредне, али континенти попут Африке и Јужне Америке још ће дуго зависити од нафте", додаје она.

Бес америчких званичника на Саудијску Арабију и друге чланице ОПЕК-а након што су оне одбиле да повећају производњу нафте и на тај начин оборе њену цену на светском тржишту. Значај нафте ће, дакле, опстати, а самим тим и значај држава које је производе.

Да ли се ОПЕК шири и на производњу гаса?

Још једна изјава је последњих дана привукла пажњу посматрача тржишта енергената, када је министар енергетике Азербејџана, једне од земаља која би потенцијално могла да постане пуноправна чланица ОПЕК-а, изјавио да би та организација требало "да се не прошири изван сектора нафте и да покрије и друге енергенте".

Енергетска криза изазвана санкцијама против Русије показала је до каквих последица може доћи када настане дисбаланс на тржишту другог по значају енергента – гаса. Цена гаса на светским тржиштима је у током прошле године порасла неколико пута, а до данас је остала на изузетно високом нивоу. Због тога, формирање картела за гас или укључивање тог енергента у надлежности ОПЕК-а могло би да доведе до стабилизације цена, сматра Јелица Путниковић.

"Ми имамо ситуацију да ЕУ још прошле године најавила да ће заједнички куповати природни гас, с аргументом да ће то спречити скок цена на тржишту. Они су као монополски купац хтели да диктирају цену, што је јако тешко. Одлука да се направи гасни картел вероватно има веће шансе сада, када је свет поларизован између Запада и чланица БРИКС-а које не желе да им најбогатији диктирају како ће радити. Гасни картел би био нека врста равнотеже, како би гас могао да се продаје по тржишним ценама", додаје она.

Потенцијално ширење ОПЕК-а и продубљење сарадње унутар њега неће бити једноставно, што је и показало недавно одбијање Гвајане, мале јужноамеричке државе у којој је нафта откривена пре неколико година, да приступи том картелу.

Ипак, песимистични коментари на појединим западним медијима који предвиђају скори крах те организације далеко су од истине, а ОПЕК је више пута показао да су управо геополитичке кризе периоди у којима деловање те организације заиста долази до изражаја. Нема разлога да тако не буде и овај пут.