Освета се служи хладна: Шта Немачка заправо тражи у Украјини?

Нећкање на страну, Немачка је после Сједињених Држава други највећи снабдевач Украјине оружјем. Немачки канцелар Олаф Шолц обећао је нови пакет војне помоћи вредан 700 милиона евра како би "допринели јачању Украјине". Али, пише дипломата М.К. Бадракумар, бивши индијски амбасадор у Узбекистану у Турској, мотиви Немачке немају никакве везе са помагањем Украјини колико желе да се освете за пораз који су претрпели од Црвене армије у Другом светском рату.

Украјинска криза пружила је контекст за убрзану милитаризацију Немачке. Истовремено, жеља за реваншизмом помолила је своју ружну главу и међу водећим странкама Немачке - ЦДУ, СПД и Зелени - постоји консензус да "врате Русима", пише дипломата за "Конзорцијум њуз".

У недавном интервјуу, експерт ЦДУ за спољну политику и одбрану Родерик Кизеветер, иначе бивши пуковник на челу Удружења резервиста Бундесвера од 2011. до 2016, поручио је да ако ситуација у Украјини дозволи, НАТО треба да размотри одсецање Калињинграда од Русије. "Видећемо како ће Путин реаговати под притиском", додао је он.

Очигледно, наводи индијски дипломата, Берлин и даље не може да заборави предају Калињинграда (пруског Кенигсберга) у априлу 1945. Стаљин је послао милион и по совјетских војника уз подршку неколико хиљада тенкова и авиона да нападну нацистичке тенковске дивизије дубоко укопане у Кенигсбергу. Заузимање јако утврђеног упоришта Москва је прославила артиљеријском салвом 324 топа испаливши по 24 гранате.

Берлин ништа не заборавља

Коментари експерта ЦДУ показују да Берлин никад ништа не заборавља и зато је Немачка најближи савезник САД у "рату" против Русије, наводи М.К. Бадракумар.

Зато не чуди што је немачка влада пуна разумевања према контроверзној одлуци администрације Џозефа Бајдена да Украјинцима пошаље касетну муницију.

Заиста, члан ЦДУ Кизеветер, сугерисао је у интервју за ТАЗ да Украјини треба дати "гаранције, а ако је потребно, чак и нуклеарну помоћ, као посредни корак ка чланству у НАТО-у".

Поклапајући се са самитом НАТО-а у Вилњусу, "Рајнметал", немачка компанија за производњу оружја стара 135 година, објавила је да отвара фабрику оклопних возила у западној Украјини на непознатој локацији у наредних 12 недеља.

За почетак, тамо ће бити прављени и поправљани немачки оклопни транспортери "фухс", док се планира производња муниције, а можда чак и система противваздушне одбране и тенкова.

Генерални директор "Рајнметала" рекао је за Си-Ен-Ен да би, као и друге украјинске фабрике оружја, нова фабрика могла бити заштићена од руског ваздушног напада. Немачка је више него удвостручила издвајање од две милијарде евра за 2022. за унапређење украјинских оружаних снага. Сада износи око 5,4 милијарде евра са даљим плановима да се повећа на 10,5 милијарди евра.

Надметање са Пољском

Немачка, пише индијски дипломата, је свесна да Украјина нема шанси да победи Русију на бојном пољу. Због тога, Берлин игра на дуге стазе и планира да себи створи "залеђе" у западној Украјини, где Русија неће бити главни такмац већ Пољска.

Совјетска победа у Украјини у октобру 1944, улазак Црвене армије у источну Европе и савезничка дипломатија довели су до прекрајања западних граница Пољске са Немачком и Украјине са Пољском.

Једноставно речено, уз компензацију немачких територија на западу, Пољска је пристала да препусти Волинију и Галицију у западној Украјини; међусобна размена становништва створила је, први пут после више векова, јасну етничку, као и политичку, пољско-украјинску границу.

Због тога је сасвим могуће да ће сукоб у Украјини радикално променити територијалне границе Украјине на истоку и југу. Могуће је да би то могло поново да отвори питање западне Украјине.

Русија је више пута упозоравала да Пољска има за циљ да поништи препуштање својих територија Украјини. Овакав развој догађаја сасвим сигурно ће у први план ставити питање немачких територија које су данас у саставу Пољске.

Можда је управо у очекивању турбуленција које су пред нама Варшава прошлог октобра, осам месеци након што је почела руска операција у фебруару 2022, затражила од Берлина одштету за Други светски рат - питање за које Немачка каже да је решено 1990. - у износу од 1,3 трилиона евра, пише дипломата.

На конференцији у Потсдаму 1945. године, одређено је да "бивше источне територије Немачке" које чине скоро једну четвртину (23,8 процената) Вајмарске републике буду уступљене Пољској. Остатак, који се састоји од северне источне Пруске, укључујући немачки град Кенигсберг (преименован у Калињинград), додељен је Совјетском Савезу.

То је разлог што је Немачка потрчала да подржи неонацистичке елементе током пуча у Кијеву 2014. и објашњава потоњу немачку перфидност у примени Минских споразума, о чему је говорила и бивша канцеларка Ангела Меркел.

И тако, док Русија побеђује у Украјини, немачки креатори спољне политике поново се суочавају са потребом да редефинишу оно што је било немачко.

Дакле, сукоб у Украјини је само средство за постизање циља, закључује индијски дипломата.