Како је мали архипелаг у северном Атлантику дошао на удар критика Запада због - Русије

Док Европа свим силама покушава да санкционише и смањи сарадњу са Русијом, мали архипелаг у северном Атлантику и даље је отворен за руске бродове, чак и оне који су оптужени за шпијунажу, пише "Волстрит џорнал".

Западне земље све су више забринуте због ситуације на Фарским Острвима, самоуправном архипелагу који припада Данској и који са Русијом има дугорочни споразум о рибарењу.

Тај споразум омогућава руским бродовима да пристану у фарским лукама, чиме заобилазе забрану коју им је наметнула Европска унија. Такође, он руским бродовима омогућава да рибаре у водама између Фарских Острва и Велике Британије, због чега је британска влада притисла Фаране да га раскину - што они још одбијају да ураде.

Морска пространства између Фарских Острва и Уједињеног Краљевства представљају део тзв. пролаза ГИУК (Гренланд - Исланд - Уједињено Краљевство), који још од хладноратовског периода има изузетан стратешки значај.

Пошто су околне државе постале зависне од офшор платформи за вађење енергената и подводних каблова за интернет, значај тог дела северног Атлантика наставља да расте.

"Енергетска инфраструктура и подводни каблови су били мете и биће мете у будућности. САД и Европа су током последњих годину дана постају све свеснији тога", рекла је за "Волстрит џорнал" директорка Поларног института при Вилсон центру у Вашингтону Ребека Пинкус.

Након критика из Велике Британије, Фарска Острва увела нове рестрикције, тако да данас само 31 руски брод који је специфично дефинисан у споразуму може да пристане у њиховим лукама. Пре те одлуке, сви руски бродови су имали ту могућност.

Фарски минисар спољних послова Хогни Хојдал је рекао да би тај корак фарске владе требало да смањи број руских бродова у њиховим лукама за око 60 одсто.

Ипак, руски бродови који су именовани у споразуму и даље ће моћи да рибаре у тзв. специјалној зони коју Фарска Острва деле са Уједињеним Краљевством, и у којој британске власти, у складу са договором из 1999. године, не смеју да их претресају.

Британски министар за храну, пољопривреду и рибарство Марк Спенсер је свом фарском колеги Денису Холму у јануару рекао да ће "одлука о продужењу утицати на билатералне односе", као и да је "веома забринут да би та ситуација могла да се понови током 2023. године", пренео је "Волстрит џорнал".

Портпарол британске владе је потврдио да ће они наставити да траже забрану руских бродова у специјалној области између Велике Британије и Фарских Острва.

Тај малени архипелаг у северном Атлантику, на ком живи 54.000 људи, око 70.000 оваца и пола милиона пафина, има надлежност над својом трговинском политиком и није део ЕУ, иако су спољна и безбедносна политика у надлежности Данске.

Фарско-руски споразум, који је први пут потписан још 1977. године, омогућава фарским бродовима да хватају бакаларе у Баренцовом мору северно од Русије, док руски бродови бродови хватају харинге и скуше у фарским водама. Риба чини око 90 одсто извоза Фарских Острва.

Дански политичари тврде да тај споразум чини Фаране, а самим тим и Данце, "рањивим на руски утицај" и ствара сукоб унутар ЕУ.

Фарски министар Хојдал је рекао да тамошње власти нису забележиле никакве "малигне активности" руских бродова у фарским водама. Он је нагласио да трговина тих острва са Русијом не крши санкције ЕУ, пошто оне не укључују храну.

"Од почетка рата у Украјини, ми смо увели исте санкције као и ЕУ", рекао је Хојдал. "Али ми поштујемо своје споразуме".