"Американ конзерватив": Нелиберална средства су ОК, нарочито за "либералне циљеве" у Украјини

И Русија и НАТО се труде да докажу да је либерализам заиста пропао. Случај Русије је очигледнији, али је у случају НАТО-а ствар интересантнија, што се види на примеру недавног сукоба републиканског кандидата за председника САД Мајка Пенса и америчке ТВ звезде Такера Карлсона око Украјинске православне цркве, пише Мајкл Ворен Дејвис на сајту "Американ конзерватив".

Раније се украјинска влада задовољавала запленом имовине Украјинске православне цркве (УПЦ) у корист неканонске Православне цркве Украјине (ПЦУ). Од почетка сукоба у Украјини, влада у Кијеву води свеопшти рат против УПЦ: заплена имовине је ескалирала, док се свештенство хапси под измишљеним оптужбама за сарадњу са Русима.

Чак и да је УПЦ проруски оријентисана, потези украјинске владе крше основе принципе либерализма. Оно што је сулудо је да су епископи УПЦ више пута осуђивали руску Специјалну војну операцију, па су чак прекинули општење са московским патријархом због његове подршке рату.

Па зашто онда влада Зеленског мрзи УПЦ? Зато што УПЦ није анти-руски оријентисана, истиче Дејвис, додајући да УПЦ не одбацује корене украјинског православља који се налазе у Руској православној цркви. 

"Зеленски и његови другови су, дакле, обични стари фанатици. Они су попут оних америчких протестаната који су се жалили да, пошто католички свештеници понекад иду у Европу да уче богословију, то мора да значи да су они тајни агенти Хабзбуршког царства", наводи се у тексту.

Управо то је Карлсон истакао у расправи са Пенсом. Он је захтевао да зна зашто Пенс, као бивши потпредседник и "истакнути хришћански лидер", није осудио Зеленског за прогон УПЦ. Пенс је одговорио да је разговарао са Зеленским и "поглаваром православне цркве" у Цркви Светог Михајла у Кијеву.

Навео је да влада Зеленског у Украјини поштује верске слободе иако је признао да постоје веома мали елементи Руске православне цркве који се користе за унапређење руске ствари у Украјини и да предузимају кораке да их позову на одговорност. 

"Као прво, Црква Светог Михајла је седиште ПЦУ. Епсикоп провладине цркве уверио је Пенса да влада поштује верске слободе њиховог ривала. Друго, под Руском православном црквом он, наравно, подразумева украјинске православце. То је надимак који користе противници УПЦ, како у Украјини, тако и на Западу. Руска православна црква није присутна у Украјини", истиче аутор. 

Намерно незнање

Да је "пастор Мајк" провео само пет минута гуглајући "православље у Украјини", могао је себе да поштеди те срамоте. Наравно, било би превише тражити тако нешто од америчког политичара. Али упадљиво је да Пенса бране и неки конзервативни новинари, као што је Ноа Ротман. 

"Украјинске службе безбедности извршиле су рације у проруским верским енклавама након што су, у једном случају, њихови припадници снимљени како певају химне руском 'буђењу'. На регионалном нивоу, украјинске власти су наставиле са забраном УПЦ која је проруски оријентисана, истичући начине на које она идеолошки потврђује и подржава рат, и оправдава ратне злочине које Русија чини на територији Украјине. За Американце, за које је Повеља о правима грађанска религија, кршење принципа раздвојености цркве и државе у рату је неприхватљиво. Али то није друштвени завет који преовладава у источној Европи, а свакако не усред онога што је најближе тоталном рату који је свет видео од 1945. Ту раздвојеност не поштују ни држава ни црква", написао је Ротман.

Тачно је да ни Пенс ни Ротман немају појма о чему причају, оцењује аутор, али је, како каже, у оба случаја незнање сасвим намерно. Ниједном од њих није заиста стало до верских слобода у Украјини.  

Пенса евидентно није брига, јер он мање зна о теми од просечног гледаоца Фокс њуза. А Ротмана очигледно није брига, јер он заправо не верује да је принцип верских слобода, установљен америчким Уставом, саморазумљив, неотуђив, установљен "природним и Божијим законима". Ротман као да мисли "Добро је што Украјина нема Први амандман. Овако, они заиста могу да се обрачунају са реакционарним Русима". 

Нелиберална средства за одбрану либералних циљева

Браниоци Зеленског кажу да украјинска влада мора да користи нелиберална средства за одбрану либералних циљева. Али, наравно, не постоје ствари као што су "либерални циљеви". Читава поента либерализма је да буде вредносно неутралан. Ради се о процедурама. Либералу не би требало да буде важно да ли су Украјинци УПЦ или ПЦУ, католици или муслимани – све док сваки човек има могућност да бира своју веру, сматра аутор.

То не жели Зеленски, ни Пенс, ни Ротман, нити било ко у проукрајинском табору. Можда они воле верске слободе, али неће на томе инсистирати. За њих је најважније да победе Русе. Циљ оправдава средства.

То је поента коју анти-интервенционисти све време наглашавају. НАТО није проукрајински: он је антируски. Не боримо се да Украјина буде безбедна због "либерализма". Боримо се да учинимо свет сигурним због "прогресивизма" . 

"Нема сумње да би наше елите волеле да се обрачунају са хришћанским неистомишљеницима на начин на који се Зеленски односио према УПЦ. А када та ципела падне, неће недостајати 'конзервативаца' да објасне колико хришћани воле укус чизме", закључује Дејвис.