Климатске промене и креирање јавног мњења: Како су врућине завршиле у насловима западних медија?

Европу, али и свет пржи топлотни талас, а неке од најугроженијих су медитеранске земље.

Данима се у медијима појављују процене научника и метеоролога докад би могао да траје, како се достижу температурни рекорди, као и нагађања када нам стиже захлађење.

Међутим, један текст је многима привукао пажњу - "Научници: Топлотни таласи у Европи и САД немогући без климатских промена".

Наиме текст о климатским променама, са све веома сличним насловом се појавио у западним медијима од француског "Монда" и немачког "Шпигла", преко "Би-Би-Сија"и "Фајненшл тајмса", до "Блумберга" и "Радија Слободна Европа".

Делује, као да је на мејл адресу свих тих редакција стигао меморандум или наруџбеница и не може а да се не постави питање зашто и како је овај текст завршио у западним медијима, а да му је чак и наслов готово свуда исти?

Ево шта се наводи у овом тексту:

Без климатских промена које су изазвали људи, таласи топлоте, као што је измерено 50 степени Целзијуса у Долини смрти у САД, или 45,3 степена у Каталонији, били би "практично немогући" у Европи и САД, саопштила је данас међународна мрежа која испитује временске прилике.

Снажни топлотни таласи захватили су овог месеца јужну Европу, делове Сједињених Држава, Мексика и Кине, са температурама изнад 45 степени Целзијуса.

Утврдили су да је због глобалног загревања у Кини за 50 пута повећана могућност екстремних температура које тренутно погађају ову земљу.

Подсећа се да је у Пекингу влада позвала старије да остану у затвореном простору, а децу да скрате време за игру на отвореном како би смањили изложеност топлоти.

"Улога климатских промена је предоминантна," рекао је научник Фридерике Ото са Института за климатске промене и животну средину Грантхам на Империјал колеџ у Лондону, наводи се.

Интензивне температуре захватиле су већи део југозапада и југа Сједињених Држава - укључујући и Феникс у Аризони, где су три недеље узастопно рекордно највише изнад 43 степена Целзијуса.

Пожари на грчком копну и острвима изазвали су евакуацију на десетине хиљада људи, приморавши туристе да се боре да се укрцају летовима за евакуацију, због чега је премијер рекао да је земља "у рату".

Јул 2023. није само на путу да буде апсолутно најтоплији месец од када су почели да се бележе, већ и најтоплији у "стотинама, ако не и хиљадама година", рекао је прошле недеље водећи климатолог НАСА-е Гавин Шмит.

Научници су рекли и да недавни топлотни таласи више нису изузетни догађаји, те да ће они који ће се десити "бити интензивнији и чешћи ако се емисије гасова брзо не смање".

Додали су да природни феномени као што су антициклони или Ел Нињо могу да допринесу покретању таласа топлоте, али повећање температуре на планети сагоревањем фосилних горива представља ипак главни разлог за тако озбиљне климатске промене.

Као и код других утицаја климатских промена, највише су на удару најугроженији слојеви становништва, наводи се у тексту.

Прошле недеље, Светска здравствена организација је саопштила да је екстремна врућина оптерећивала здравствене системе, погађајући старије људе, бебе и децу.

СЗО је саопштила да је посебно забринута за особе са кардиоваскуларним обољењима, дијабетесом и астмом.

Научници су већ утврдили да су климатске промене које са емисијом гасова стварају ефекат стаклене баште, – са око 1,2 степени Целзијусових глобалног загревања од касних 1800-их – учиниле да таласи топлоте буду "топлији, дужи и чешћи".

Постаће све чешћи – између две и пет година - ако повећање температуре достигне два степена Целзијуса, што се очекује за око 30 година, осим ако земље не испуне своја обећања из Париског споразума и брзо смање емисије гасова. 

Аутори студије - седам холандских, британских и америчких научника, ослањали су се на временске податке кроз историју и моделе климе како би упоредили данашње климатске промене и глобално загревање са оним што је некада било.