Свет
Европска комисија и даље ћути о преписци њене председнице и директора "Фајзера"
"Политико" је поднео захтев Комисији за приступ документима, али је добио одговор у маниру, како су навели, зен загонетке, због уврнуте логике
За Европску комисију (ЕК) постојање приватне преписке њене председнице Урсуле фон дер Лајен и директора "Фајзера" Алберта Бурле као да је у домену квантне физике, констатује портал "Политико" а у вези с игнорисањем ЕК да, у складу с правилима о транспарентности докумената ЕУ, објави поменуте текстуалне поруке.
О преписци је први писао "Њујорк тајмс" тврдећи да су Фон дер Лајенова и Бурла размењивали СМС поруке у јеку пандемије ковида не би ли склопили највећи посао о куповини вакцина против ковида, вредан милијарду долара.
"Политико" је поднео захтев Комисији за приступ документима – прво је одбијен да би након уложене жалбе и неколико једноставних питања – да ли су Фон дер Лајенова и Бурла разменили поруке; да ли су те поруке избрисане; ако нису, шта се налазило у њима? – добио одговор у маниру, како су навели, зен загонетке, због уврнуте логике.
"У Комисијином систему регистрације докумената нису регистроване текстуалне поруке. С обзиром на то да би поруке биле регистроване да су садржале важне информације које нису кратког века, то значи да текстуалне поруке, ако су икада постојале, нису биле важне. А ако нису важне, онда нису морале да буду регистроване", преноси портал одговор ЕК.
Додаје затим да забава тек следи.
Једна ствар коју "Политико" није тражио је да Комисија фабрикује непостојећа документа. Ипак, то их није спречило да се позивају на судску праксу да то не би смели да чине.
"Ни члан 11 Уредбе 1049/2001 ни обавеза асистенције из члана 6(2) исте не могу да обавежу институцију да направи документ за који је тражен приступ, али који не постоји", пише ЕК.
Конкретно, Комисија каже да нема СМС поруке (тачније, "не поседује ниједан документ који би одговарао опису датом у захтеву").
Све би то било у реду да особа која може директно да одговори на питања није шефица Европске комисије, констатује "Политико".
Сличан одговор раније је стигао и омбудсману ЕУ Емили О'Рајли, која је окривила ЕК јер није нашла документа пошто је претходно одбила приступ истима новинару Александру Фанти.
Све ово показује границе добровољних механизама транспарентности ЕУ. Судови су, међутим, друга прича. А пошто је "Њујорк тајмс" покренуо случај пред Европским судом правде о питању текстуалних порука шефице ЕУ и директора "Фајзера", можда ће уследити разрешење мистерије.
