РТ Балкан анализа: Самит Русија-Африка отвара врата за дубљу сарадњу традиционалних савезника

Самит Русија-Африка, који се одржава у Санкт Петерсбургу 27. и 28. јула 2023. године, окупио је представнике чак 49 афричких земаља и 17 афричких лидера, а током окупљања говори се о економским, политичким и хуманитарним питањима.

Руски председник Владимир Путин је истакао да Африка полако постаје један од центара мултиполарног света и додао да ће Москва помагати јачању суверенитета држава са афричког континента. У Кремљу је најављено да ће се Путин понаособ састати са сваким од лидера који су допутовали на самит.

Први самит Русија-Африка одржан је у Сочију пре скоро четири године, у октобру 2019, када су домаћини били председник Путин и тадашњи председавајући Афричке уније, председник Египта Абдел Фатах ел Сиси.

Овогодишњи самит се, ипак, одржава у знатно другачијој атмосфери, изазваној заоштравањем односа између великих сила и растућом улогом афричких земаља у новом, мултиполарном свету.

Зашто су Русија и Африка природни партнери?

Русија и Африка су природни партнери, а Москва жели да саслуша потребе Африканаца и гради односе по принципу "развој не на рачун Африке, већ са Африканцима", навео је у ауторском тексту за РТ Интернешенел Павел Калмичек, директор Одељења за развој билатералне сарадње при Министарству за економски развој Русије.

Пријатељски односи Русије и афричких земаља имају чврсту историјску основу

Некадашњи Совјетски Савез је играо значајну улогу у процесу деколонизације Африке током шездесетих и седамдесетих година прошлог века, када је Москва успоставила блиске односе са многим од скоро независним земљама широм континента. СССР је био главни извор инвестиција и техничке подршке за многе афричке земаље, а велики број Африканаца се школовао на универзитетима у Совјетском Савезу. Најпознатији од њих, Руски универзитет пријатељства народа Патрис Лумумба у Москви, и данас носи име по првом премијеру ДР Конга који је убијен почетком 1961. године.

"Односи Русије са афричким земљама имају дугу традицију. Читав афрички континент је данас састављан од независних земаља, али је у борби за деколонизацију СССР пружао значајну помоћ покретима за независност, а касније и помоћ да се та независност сачува", објашњава за РТ Балкан некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић, и додаје да, иако је то било давно, заједничка борба Руса и Африканаца и данас представља добар основ за развој блиских односа.

Сарадња Русије и афричких држава је, нажалост, у великој мери замрла након окончања Хладног рата и распада СССР почетком деведесетих, али је почетак новог миленијума најавио својеврсну ренесансу руско-афричких трговинских и економских односа.

Трговинска размена Русије и афричких земаља између 2001. и 2011. године порасла је готово осам пута (са 1,6 милијарди на 12,1 милијарди долара). У потоњој деценији трговина је расла скромнијим темпом: 1,5 пута између 2011. и 2021. (са 12,2 милијарде на 17,7 милијарди долара).

Песков: Африка је огроман континент који је спреман да сарађује са нама

"У 2022. години, упркос ограничењима које су наметнуле непријатељске западне земље, успели смо не само да одржимо обим трговине на истом нивоу, већ и да га повећамо на 17,9 милијарди долара", пише Калмичек.

Ту на сцену ступа самит Русија-Африка, који представља до сада најконкретнију иницијативу за сарадњу Москве се тим традиционално пријатељским земљама. Реч је о првој свеобухватној иницијативи за сарадњу, која није ограничена на појединачне секторе, указује научни сарадник Института за међународну политику и привреду Данило Бабић.

"Тај самит видим као покушај Русије да се врати у Африку у пуном капацитету. Сви досадашњи покушаји су били секторски лимитирани и ограничени у свом домету. Она је преко 'Вагнера' покушавала да оствари свој безбедносни утицај, пре свега у Западној Африци. Постојали су и споразуми у енергетској сарадњи и наменској индустрији", каже он за РТ Балкан.

"Ово је покушај повратка Русије у Африку на велика врата у периоду онога што већ можемо назвати новим хладним ратом. Свима је јасно да ће подршка афричких земаља бити значајна у будућности, пошто се налазимо на прагу преласка са униполарног на мултиполарни поредак", додаје он.

Међународни односи могу бити грађени само на принципима једнакости и поштовања принципа суверенитета, док односи засновани на хегемонији једне силе немају будућност, напомиње Живадин Јовановић. "Ова манифестација илуструје нови тренд у међународним односима, тренд демократизације међународних односа и развоја мултиполарности", додаје он.

Економска сарадња и прехрамбена безбедност у центру пажње самита

Сарадња у области привреде, међународне трговине и пољопривреде доминирала је током првог дана самита. Руски председник је истакао да је трговинска сарадња Русије са афричким земљама у првој половини ове године порасла за 35 одсто. Представници Афричке уније изразили су наду да би укупна економска сарадња могла да се удвостручи у наредне четири године.

Трговинска размена и економска сарадња у ширем смислу између Русије и афричких земаља је на добром нивоу, али још увек има много простора за напредак, сматра Данило Бабић.

"Што се тиче инвестиција, од краја прве и почетка друге деценије XXI века је приметан пораст руских инвестиција у Африку. Ипак, недавно је објављен податак да руска трговинска размена са афричким земљама и даље стоји прилично ниско, иза земаља попут Белгије и Шпаније. Дакле, ту сигурно има много простора за повећање и за раст", објашњава он.

Питање прехрамбене безбедности разумљиво се налазе при врху листе приоритета већине афричких земаља, пошто су оне најтеже погођене порастом цена прехрамбених производа која је током последње две године погодила читав свет. Представници Афричке уније су нагласили да чак 300 милиона Африканаца живи на ивици глади.

Председник Путин је најавио да ће Русија бесплатно испоручити значајне количине жита најугроженијим земљама Африке, а осврнуо се и на недавно раскинут Споразум о житу, објаснивши да ниједан руски услов није испуњен. Он је поручио да је Русија спремна да замени украјинске житарице и да, када је реч о Африци, то учини потпуно бесплатно, посебно ако се има у виду да ће Русија ове године регистровати рекордну жетву.

Данило Бабић сматра да је тај споразум сада и дефинитвно готов, али и да је само мали део жита које је извезено црноморском рутом завршавао у најсиромашнијим државама, којима је оно најпотребније. Он каже да је наратив западних медија да је Русија крива за пропаст тог споразума потпуно неутемељен.

"Афрички лидери нису ни оптуживали Русију за прехрамбену кризу, мени се чини да је то конструкт западних медија. Русија може да испоручује прехрамбене производе директно, мислим да то није технички тешко спровести. Руско ђубриво је такође важно за афричку привреду, и то је једна од области у којој се може развијати додатна сарадња", објашњава Бабић.

Да ли нас очекује реформа Савета безбедности Уједињених нација?

Питање реформе Савета безбедности Уједињених нација - који је у највећој мери остао непромењен од свог оснивања 1945. године - изузетно је значајно за државе у развоју, које се осећају неадекватно заступљеним у том најзначајнијем телу УН.

То је поновила и министарска спољних послова Јужноафричке Републике Наледи Пандор у интервјуу који је дала за руску редакцију РТ.

"Савет безбедности УН се није изборио са својом улогом. Погледајте колико имамо конфликата у свету. То значи да је механизам потребно поново обновити, како би било могуће осигурати мир и безбедност. Сматрамо да УН треба да остану главна међународна структура и ми не желимо да видимо покушаје стварања другог вишестраног органа попут њега. А оно што бисмо желели да видимо су реформе и јачање УН, како се не би стварао утисак као да неких 15 земаља могу да одређују судбину целог света", изјавила је Пандор.

Питање реформе Савета безбедности је изузетно комплексно, објашњава Данило Бабић, и додаје да у тој причи не треба занемарити ни Индију, која је такође утицајан играч на афричком континенту и коју реформа у Уједињеним нацијама итекако занима. О томе ће несумњиво бити речи на самиту БРИКС-а, сматра он.

"Уколико акције земаља БРИКС-а буду координисане када је реч о реформи СБ УН, Африка ће то подржати. Уколико буде неких подела, питање је која ће афричка земља кога подржати. Ипак, треба сачекати самит БРИКС-а у августу како би се донели неки конкретни закључци о потенцијалним изменама у Савету безбедности", закључује он.