Едвард Сноуден: Десет година егзила у Русији

Американац Едвард Сноуден је данас, слично Аустралијанцу Џулијану Асанжу, један од најпознатијих "узбуњивача" на свету, али и један од најтраженијих бегунаца од америчке "правде". Злокобну Асанжову судбину избегао је само зато што је на данашњи дан пре десет година азил добио привремени азил у Русији, стални годину дана касније, а прошле године и држављанство Руске Федерације.

Влада САД је 4. јуна 2013. против Снуодена поднела кривичну пријаву за "крађу државне имовине" и за "кршење закона о шпијунажи", "неовлашћено саопштавање поверљивих информација о националној одбрани" и "намерно објављивање поверљивих комуникационих обавештајних података."

Заправо, Сноуден је само разоткрио тајне и незаконите операције америчке Агенције за националну безбедност (НСА).

За разлику од Асанжа, кога је, по укидању азила Еквадора, осудио британски суд, и вероватно га чека изручење у САД, Сноуден данас живи у Русији као слободан човек.

Глобални програми контроле

Сноуден је раскринкао бројне глобалне програме контроле владе САД које спроводи НСА, повезаних са обавештајни савезом "Фајв ајз" (Пет очију, неформална обавештајна заједница пет англосаксонских држава, која, осим САД, укључује Британију, Канаду, Аустралију и Нови Зеланд), у сарадњи са телекомуникационим компанијама и европским владама.

Такође, Сноуденова открића отворила су широку дискусију о националној безбедности и приватности појединца.

Сноуден је касније за себе рекао да је, радећи у НСА, "постао разочаран" програмима контроле и да је покушао да на њих упозори "путем интерних канала", што је било потпуно игнорисано.

Почетком јуна 2013. открио је хиљаде поверљивих докумената НСА новинарима Глену Гринвалду, Лори Поитрас, Бартону Гелману и Ивену Мекаскилу.

Привукао је међународну пажњу након што су се текстови, засновани на његовим материјалима, појавили у "Гардијану", "Вашингтон посту" и бројним другим публикацијама на Западу.

Министарство правде САД је 21. јуна 2013. године отпечатило оптужбе против Сноудена, после чега му је Стејт департмент одузео пасош. Два дана касније, Сноуден је слетео на московски међународни аеродром "Шереметјево", на који је стигао преко Хонгконга.

Иначе, за сваку од три тачке оптужнице запрећена је максимална могућа затворска казна од по десет година. Кривична пријава владе САД против Сноудена је у почетку била тајна.

Тајни, незаконити и неуставни програми НСА

Пред жестоким нападима америчких званичника, Сноуден је одгворио да се његови постпуци били покушај да "информише јавност о ономе што се ради у њихово име и ономе што се ради против њих." Сноуден је тиме отворио широку дебату о масовном надзору и тајности рада владе САД.

Што тиче опасности од тоталитарне контроле, амерички Савезни суд је 2. септембра 2020. пресудио да су ови програми, на које је први пут упозорио Сноуден, "незаконити и, вероватно, неуставни."

Објављивање ових докумената, која су носила ознаку дубоке тајности, открило је раније непознате детаље о глобалном надзору, који споводи америчка влада и њена "обавештајна заједница", у сарадњи са европским владама.

Између осталог, светска јавност је први пут сазнала за постојање тајног програма ПРИСМ - програма за надзор у оквиру кога НСА прикупља податке о корисницима од компанија као што су "Мајкрософт", "Гугл", "Епл", "Јаху", "Фејсбук" или "Јутјуб".

Почев од јуна 2013. године, почели су да се појављују први медијски извештаји, који документују постојање тајних програма контроле и њихов запрепашћујући обим.

Бартон Гелман из "Вашингтон поста" био је први новинар који је известио о Сноуденовим документима. Према његовој накнадној изјави, америчка влада је тражила да не објављује називе умешаних компанија, али Гелман је тај захтев одбио.

Ови извештаји укључивали су детаље о бази података НСА и о прислушкивању телефонских разговора милиона Американаца, о контроли интернет преписке, посебно када је реч о "појединцима из света бизниса или политике."

Према Сноудену, постоји и "аналитички алат" који омогућава прикупљање "скоро свега што се ради на интернету."

"Могао сам прислушкујем сваког, па и председника САД"

Постоји, уосталом, Сноуденова изјава, која је својевремено запрепастила неупућене: "Седећи за својим столом, могао сам да прислушкујем било кога, вас или вашег рачуновођу, савезног судију или чак америчког председника."

Једно од Сноуденових открића био је и "црни буџет НСА", као и бројне, успешне или неуспешне операције 16 шпијунских агенција које чине америчку обавештајну заједницу. Сноуден је открио и да је НСА плаћала америчким приватним технолошким компанијама за приступ њиховој комуникационој мрежи. Само током 2013. године, у ту сврху потрошено је невероватних 52 милијарде долара.

Откривено је и да је НСА прикупљала и листе контаката електронске поште и читала њихов садржај, као што је прислушкивала и пратила локације мобилних телефона. Агенција је тајно приступала овим подацима путем програма за надзор који је носио, или још носи, име МУСЦУЛАР.

У октобру 2013. године, Сноуденова открића су изазвала низ напетости између САД и њихових блиских савезника. САД су, како је доказао Сноуден, шпијунирале Бразил, Француску, Мексико, Британију, Кину, Немачку и Шпанију, као и још 35 светских лидера. НСА је прислушкивала и свог оданог савезника – немачку канцеларку Ангелу Меркел, која је касније упоредила НСА са источнонемачким Штазијем.

Процурели документи, које је 2014. објавио "Шпигл", показали су да је НСА прислушкивала 122 високорангирана лидера широм света.

Пут без повратка

Изјава мисије НСА под називом "Стратегија СИГИНТ 2012-2016" потврдила је да НСА има и планове за даље ширење својих незаконитих активности. Према овом документу, циљ НСА је да "драматично повећа овладавање глобалном мрежом" и да прибави податке "од било кога, било када, било где".

Сноуден је у интервјуу за немачку телевизију у јануару 2014. рекао да НСА не ограничава прикупљање података на питања националне безбедности, оптужујући агенцију за индустријску шпијунажу. Користећи пример немачке компаније "Сименс", он је рекао: "Ако у 'Сименсу' постоје информације које су корисне за националне интересе САД, чак и ако немају никакве везе са националном безбедношћу, они ће ипак преузети ту информацију."

Према извештају "Вашингтон поста" из јула 2014, позивајући се на информације које је доставио Сноуден, 90 одсто оних који су под присмотром у САД су обични Американци.

"Не желим да живим у свету у коме се снима све што радим и кажем", рекао је Сноуден. "Мој једини мотив је да обавестим јавност о томе шта се ради у њихово име и шта се ради против њих."

Такође, Сноуден је нагласио да жели да "охрабри друге да иступе, тако што ће показати да могу да победе", додајући: "Нема спаса обавештајној заједници која верује да може да лаже јавност... Када сам видео шта то заиста значи, постао сам свестан да сам кренуо путем са кога нема повратка."

Асанжов савет Сноудену

Џулијан Асанж је накнадно признао да је "Викиликс" платио Сноуденово бекство. Асанж је затражио од конзула у амбасади Еквадора у Лондону да изда Сноудену пасош. Сноуден је рекао да му је поседовање овог документа дало "поуздање, храброст да уђе у тај авион и започне путовање."

Сноуден је 23. јуна 2013. слетео на московски аеродром Шереметјево.

Касније је рекао је да су САД желеле да он остане у Москви како би могли да кажу да је "руски шпијун". Према Гринвалду, Сноуденов пасош је био важећи када је отишао из Хонг Конга, али му је укинут током боравка у Москви.

Сноуден је тада оптужио америчку владу да "користи држављанство као оружје политичке агресије."

Четири месеца након што је Сноуден добио азил у Русији, Џулијан Асанж је коментарисао случај "Снуоден": "Венецуела и Еквадор могли би да га заштите само на кратак рок. У Русији ће он бити безбедан, тамо га поштују и то се, вероватно, неће променити. То је био мој савет Сноудену: да ће физички бити најбезбеднији у Русији."