Шта нови потез Кине у рату микрочиповима значи за свет?

Како се заахуктава сукоб са Сједињеним Државама, Кина је почела да ограничава извоз два материјала кључна за индустрију полупроводника.

Како наводи Би-Би-Си, сада су потребне посебне дозволе за извоз галијума и германијума који се користе за производњу чипова, а имају и војну примену.

Контрола извоза уследила је након што је Вашингтон уложио напоре да Пекингу ограничи приступ напредној микропроцесорској технологији.

Кина је далеко највећи играч у глобалном ланцу снабдевања галијумом и германијумом. Она производи 80 одсто светског галијума и 60 одсто германијума, према подацима индустријског тела Алијанса за критичне сирове материјале (ЦРМА).

Материјали су "мали метали", што значи да се обично не налазе сами у природи и често су нуспроизвод других процеса.

Поред САД, и Јапан и Холандија – која је дом кључног произвођача опреме за чипове АСМЛ – наметнуле су ограничења извоза технологије чипова Кини.

"Тајминг ове објаве из Кине није случајан, с обзиром на ограничења извоза чипова које је објавила, између осталог, Холандија", рекао је за Би-Би-Си Колин Хамилтон из инвестиционе фирме БМО. "Сасвим једноставно, ако нам не дате чип, ми вам нећемо дати материјале да направите те чипове."

Затегнути односи две највеће светске економије довели су до пораста такозваног "национализма ресурса", када владе гомилају критичне материјале како би имале утицаја у другим земљама.

"Видимо да се владе све више удаљавају од наратива глобализације", каже др Гавин Харпер, сарадник за истраживање критичних материјала на Универзитету у Бирмингему. "Идеја да ће међународна тржишта једноставно испоручити материјале је нестала и, ако погледате ширу слику, западна индустрија би могла да се суочи са егзистенцијалном претњом".

Галијум арсенид - једињење галијума и арсена - користи се у високофреквентним компјутерским чиповима, као и у производњи светлећих диода (ЛЕД) и соларних панела. Према подацима ЦРМА, ограничен број компанија широм света производи галијум-арсенид чистоће потребне за употребу у електроници.

Германијум се такође користи за производњу микропроцесора и соларних ћелија, као и заштитних наочара које су "кључне за војску", рекао је Хамилтон.

Прошлог месеца, портпарол Пентагона је рекао да САД имају резерве германијума, али не и залихе галијума. Портпарол је додао да "министарство проактивно предузима кораке... да повећа домаће рударство и обраду кључних материјала за микроелектронику и ланце снабдевања галијумом и германијумом".

Ипак, наводи Би-Би-Си, очекује се да ће утицај кинеских извозних рестрикција на дужи рок бити ограничен. Иако је Кина водећи извозник галијума и германијума, постоје замене за те материјале у производњи компоненти попут компјутерских чипова, саопштила је консултантска кућа за политички ризик "Јурејжа груп". Такође постоје активни рударски и прерађивачки објекти који се налазе ван Кине, додаје се.

"Можемо очекивати да видимо развој и експлоатацију алтернативних извора галијума и германијума, као и интензивиране напоре да се ови производи рециклирају и идентификују лакше доступне алтернативе", рекла је Ана Ештон из "Јурејжа групе".

У октобру је Вашингтон најавио да ће захтевати лиценце за компаније које извозе чипове у Кину користећи америчке алате или софтвер, без обзира где се производе у свету.

Кина је оптужила САД за "технолошку хегемонију“ и, као одговор, увела ограничења за америчке фирме повезане са америчком војском.

У међувремену, западне владе су говориле о потреби да се "смањи ризик" од Кине, што значи да се мање ослањају на њу и за сировине и за готове производе.

Међутим, диверзификација ланаца снабдевања и изградња способности за рударење, а затим, што је кључно, за обраду метала као што су галијум и германијум ће трајати годинама.

Дугорочно, земље богате минералима, као што су Аустралија и Канада, кризу материјала виде као прилику.