"Економист": Кина контролише производњу метала кључних за војну индустрију

Кина је најавила почетком овог месеца да ће ограничити извоз галијума и германијума којима је снабдевала 98 одсто, односно 60 одсто светског тржишта прошле године.

Они се производе у мањим количинама и имају малу тржишту вредност, али су кључни за одређену војну опрему, попут ласера, радара и шпијунских сателита, пише "Економист".

Одлука показује да "критични минерали" нису ограничени само на оне који су важни за економски раст, као што су никл или литијум. Десетак њих такође је од виталног значаја за основне потребе, и то оне војне.

Шаролику породицу "ратних минерала" чине, између осталог, антимонијум, из библијских времена познат као лек и козметичко средство, који се користи за омотаче каблова и муницију. Затим, ванадијум, познат по отпорности, који се меша са алуминијумом и користи за израду оквира авиона. Ту је и индијум, мекани, савитљиви метал, који има своју намену у производњи мотора за авионе од Другог светског рата.

Породица минерала који се користе за војне сврхе убрзано је порасла у време Хладног рата. Много пре него што је кобалт почео да се користи као материјал за батерије, нуклеарни тестови педесетих година прошлог века показали су да је отпоран на високе температуре. Овај метал додаје се легурама које се користе за прављење оклопне муниције. Титанијум, јак као челик али 45 одсто лакши, такође се показао као идеалан материјал за наоружање. Као и волфрам, који има највишу тачку топљења од свих метала и примену у производњи бојевих глава.    

Особине других минерала постале су познате деценијама касније када им је војна индустрија нашла нове употребе. Галијум се, тако, користи за системе за комуникацију, мрежне оптичке каблове, сензоре за авијацију. Германијум у производњи за наочаре за ноћно извиђање. Ретки метали, такође, спадају у ред високо ефикасних магнета. Врло мало нобијума, свега 200 грама на једну тону, чини челик много јачим. Тај метал се често користи за градњу мотора модерних борбених авиона.

Са различитим особеностима, ова група минерала дели одређене особине. Прва је да се ретко, или готово никада, не налазе у природи у чистој форми. Најчешће су продукт обраде других метала из којих се издвајају, због чега је њихова производња скупа, технички и енергетски интензивна и значајно загађује животну средину. Будући да је светско тржиште мало, државе које су рано уложиле у производњу, могу да задрже ниске трошкове што им даје неосвојиву предност.   

Ово објашњава зашто је производња ратних минерала веома концентрисана. За сваки од 13 ратних минерала који се помињу у тексту "Економиста" три највећа извозника покривају више од 60 одсто глобалне понуде.

Кина је највећи произвођач осам тих минерала, Конго за два, а Бразил производи нобијум и већину шаље Кини.

Многе минерале немогуће је ускоро заменити, нарочито оне који се користе у војне сврхе.    

Комбинација концентрисане производње, захтевне прераде и употребе за кључне намене значи да се трговина обавља "испод радара". Количине су превише мале, стране које учествују у трансакцији малобројне да би се продавали на берзи. А будући да нема таквих трансакција, цене се не пријављују.

Потенцијални купци треба да се ослоне на процене, које су врло широке. Ванадијум је релативно јефтин: око 25 долара по килограму. Иста количина хафнијума може коштати 1.200 долара.

Све то доводи до тога да је тешко формирати нове ланце набавке. Америка улаже у фабрику за прераду ретких метала у Тексасу која би требало да буде завршена до 2025. године. Она подстиче Аустралију и Канаду, једине две западне земље са пристојним резервама, да производе и извозе више ретких метала, покушавајући с друге стране да ојача везе са тржиштима у Индопацифичком региону, чије природне резерве чекају да буду искоришћене.

Чак и са свим тим, америчка војска биће рањива на смањено снабдевање најмање до 2030. године, каже консултант из Евроазијске групе Скот Јанг. Њене залихе из доба Хладног рата ликвидиране су после пада Берлинског зида, па стратешке резерве данас углавном обухватају нафту и гас.

Одмицање од Кине могло би бити деценијама дуже за Европу, Јапан и Јужну Кореју које су лишене залиха и немају амерички дипломатски утицај. То не значи да ће њиховим војскама понестати ових метала, али ће вероватно морати да их купују од Америке.

Прошлогодишња драма са гасом, након почетка сукоба Русије и Украјине, појачала је зависност Европе од америчког горива. Притисак набавке метала прети да Ујка Сема постане још већи магнет за успаничене службенике за набавку, закључује се у тексту.