Бајден у дефанзиви: Зашто је председник САД пред изборе приморан да обиђе упоришта демократа

Председник Сједињених Америчких Држава Џозеф Бајден отпутовао је јуче на запад државе, у оквиру последње велике кампање уочи Избора за Сенат и Представнички дом, који се одржавају у уторак, 8. новембра.

У оквиру тродневног путовања Бајден ће посетити Нови Мексико, Калифорнију, Илиноис и Пенсилванију. Након предизборне турнеје, председник САД ће се појавити на митингу у Мериленду. Према писању Ројтерса, он ће се у Албукеркију у Новом Мексику "хвалити" својим новим планом за отплату дугова за студентске кредите и предводити скуп демократа. Петак и суботу ће провести у Чикагу, након чега ће кампању наставити у Филаделфији са бившим председником Бараком Обамом.

Агенција АП наводи да овакав распоред путовања није случајан и шаље поруку о изборним очекивањима председника и његове Демократске странке. Оцењују да план Џозефа Бајдена открива његов одбрамбени став, јер ће највећи део последњих дана кампање пред међиузборе провести у местима у којима већ има велику подршку.

"Демократе су очигледно у дефанзиви и то постаје све јасније како се кампања ближи крају. Њихове шансе за победу не изгледају реално, па гледају шта могу да сачувају", рекао је директор Института за јавно мњење Мухленберг колеџа Кристофер Борик.

Примера ради, Бајден је на председничким изборима у Новом Мексику 2020. године победио са чак 11 одсто разлике.

Један званичник демократа тврди да је одлука одлука да Бајден посети области у којима је тријумфовао 2020. године донета делимично због забринутости за енергију гласача у тркама које су демократама важне. Званичнике странке такође брину и ривали, који заоштравају кампању у последњим данима пред изборе.

Републиканци имају предност

Ове године бираће се свих 435 чланова Представничког дома, 34 сенатора и читав низ других званичника, укључујући гувернере 34 од савезних 50 држава, представнике државних скупштина, градоначелнике, судије и друге. Анкете показују да републиканци имају предност међу бирачима над Бајденовим демократама и очекује се да ће преузети контролу над Представничким домом, а можда и Сенатом.

Посебно јак "ударац" Бајден је добио од Латиноамериканаца, свог моћног бирачког тела. Недавна анкета агенције "Ипсос" показала је да ће упола мање Латиноамериканаца гласати за Демократску партију, што је требало да буде позив на буђење странци, будући да је на председничким изборима 2020. чак 63 одсто Латиноамериканаца гласало за Бајдена. Сада је свега 33 одсто припадника ове етничке групе рекло да ће свој глас дати демократама.

Чини се да ни анкете, а ни статистика из прошлости не иду Бајдену на руку. Подаци показују да опозиционе странке, по правилу боље пролазе на изборима који се одржавају на средини мандата актуелног председника. Од 1934. године на полуизборима, само су партије Френклина Д. Рузвелта, Била Клинтона и Џорџа В. Буша добиле места у Сенату или Представничком дому, наводи АП.

Тако су Републиканци Доналда Трампа 2018. године изгубили 40 места у Представничком дому, али и добили два у Сенату. Демократе под Бараком Обамом изгубиле су 63 места у Представничком дому и шест места у Сенату 2010. године. Када је исту странку водио Бил Клинтон, изгубљена су 52 места у Представничком дому и осам у Сенату.