Европска порука радницима: Преквалификуј се или умри

Уколико Европа жели да има конкурентну радну снагу, њени радници морају да науче важну лекцију - школа никада није готова.

Образовни пут просечне особе годинама је био прилично једноставан. Након основне и средње школе, на ред би дошао факултет или други облик стручног усавршавања, након чега би та знања користила до пензионисања. 

Преквалификације су биле - а и даље су - реткост. Ипак, технолошки развој и промене потреба у индустрији данас ризикују да открију чињеницу да европским радницима недостају релевантна знања и вештине. То би Европску унију могло скупо да кошта, пише "Политико".

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је у свом прошлогодишњем обраћању Европском парламенту нагласила да ће будућност конкурентности тог блока зависити од "радне снаге са правим вештинама".

Појава нових технологија, попут вештачке интелигенције, довешће до тектонских промена у привреди, а процењује се да ће велики број послова или нестати, или ће бити у потпуности измењен. Главно питање са којим ЕУ сада мора да изађе на крај јесте како да своје раднике припреми за те промене.

Вештине су сада део нормалног радничког живота

Како би се суочила са тим изазовом, Комисија је почетком маја покренула тзв. Европску годину вештина. Нове вештине су једнако важне у каснијим фазама живота, када су људи већ запослени, као и у школским данима, рекао је европски комесар за послове Николас Шмит за "Политико".

"Морамо да имамо отворени систем обука и преквалификација. Не можемо да кажемо, 'Сада сте обучени и то је то'. Морамо да кажемо, 'Вештине су сада део нормалног радничког живота'. Морамо да адаптирамо наше капацитете и наше вештине, и то стално", рекао је тај политичар из Луксембурга.

Једна од области на коју су се у Бриселу посебно фокусирали су дигиталне вештине: ЕУ жели да до 2030. има бар 20 милиона стручњака за информационе технологије - данас их има свега девет милиона.

Највећи део посла који је неопходан за постизање циљева Уније ће, ипак, пасти на рамена других.

ЕУ рачуна на подршку широке коалиције компанија, универзитета и других образовних институција како би испунила дата обећања. Ипак, поседовање ових образовних опција је само први корак у преквалификацији људи који су давно напустили формално образовање.

Највећи проблем европске иницијативе за преквалификацију радника су - сами радници, односно њихова жеља да уопште прођу кроз такав процес. Шмит сматра да је реч о "питању менталитета", додајући да је тешко преквалификовати некога ко се томе отворено противи.

Послодавци би могли бити ти који ће мотивисати раднике да наставе са процесом обуке и усвоје нове вештине. "Као што улажете у нове технологије, морате да уложите и у људски капитал", поручује Шмит послодавцима. 

ЕУ подстиче и државе чланице да оснују посебне фондове, из којих би се финансирали програми обуке и преквалификација радника.