Ко обавља прљави посао Запада у Африци: Председник Нигерије деведесетих диловао дрогу у Чикагу

Од када је свргнута власт у Нигеру наклоњена Сједињеним Америчким Државама, земље чланице Економске заједнице западноафричких држава (ЕКОВАС) запретиле су да ће извршити инвазију на ту земљу.

Најгласнији у тим позивима за напад је председник ЕКОВАС-а Бола Тинубу који је годинама прао новац за дилере хероина у Чикагу и већ дуже време је уплетен у бројне корупционашке скандале.

Неколико сати након што је војска ухапсила председника Нигера, председник Нигерије Тинубу је покренуо акцију и изјавио да заједница коју води неће толерисати било какву ситуацију која онемогућава рад демократски изабране владе.

Два дана касније ЕКОВАС је увео строге санкције Нигеру и поставио ултиматум - ако војна управа не врати свргнутог председника на власт за недељу дана, прозападне афричке земље ће то учинити војним средствима.

У суботу, 6. јула је чак одобрен план за инвазију на земљу уз упозорење да "пучистима неће рећи када и где ће да ударе".

Такав развој догађаја гурнуо је занемарену западноафричку земљу Нигер у центар пажње западних медија. Ипак, ако дође до сукоба, она не би била усамљена. суседне земље Буркина Фасо, Мали и Гвинеја, којима такође управљају војне администрације које су недавно силом преузеле власт, упозоравају да ће сваки напад на Нигер бити посматран као напад и на њих.

На челу прозападне коалиције је председник њене најмоћније земље Нигерије. Тинубу је један од најбогатијих људи Нигерије, а извор богатства председника који је у центру скандала је нејасан.

Према америчким документима у које је увид имао "Грејзон", Тинубу је означен као саучесник у великој операцији продаје дроге у којој је опрао милионе у име рођака који је продавао хероин.

Више од 30 година Тинубу је главни политички актер у Нигерији, а за то време је стекао бројне надимке иако је био непримећен у међународној јавности све до 2023. године.

Он је тада постао председник ЕКОВАС-а након што је победио на председничким изборима које је пажљиво пратила америчка влада.

Као председник, Тинубу је кренуо у економске реформе подржане од Међународног монетарног фонда под контролом САД и Светске банке.

Према низу поверљивих депеша Стејт департмента које је објавио "Викиликс", амерички званичници су се у великој мери ослањали на Тинубуове процене домаћих збивања.

Крије чак и право име и датум рођења

Рани живот председника ЕКОВАС-а је под велом мистерије, чак је и његов тачан број година непознат. Скоро сваки детаљ његове личне биографије, пре његовог појављивања у Чикагу са студентском визом је споран, чак и његово право име.

Подаци државног универзитета у Чикагу показују да је Тинубу дипломирао пословну администрацију 1979. године, те да је касније био запослен у великим мултинационалним компанијама чије је седиште у САД.

О личним подацима о нигеријском председнику из судског списа из 1993. године, наводи се да је био саучесник у великој операцији шверца дроге. Према подацима новинара Дејвида Хундеина, судски документ из Илиноиса показује јасно да је Тинубу зарадио мало богатство захваљујући прању новца за рођака који је трговао хероином у Чикагу и да су амерички званичници запленили више од милион долара са разних банковних рачуна регистрованих на име актуелног нигеријског председника.

Извештај специјалног агента пореске управе Кевина Моса из 1993. године објашњава да постоји "оправдана сумња да средства на одређеним банковним рачунима које контролише Бола Тинубу представљају приходе од трговине дрогом и да се стога могу запленити".

У документима порески службеник описује изузетно близак однос између будућег председника Нигерије и двојице нигеријских дилера хероином, од којих је један означен као Тинубуов рођак на захтеву за кредит за куповину возила.

Банковни рачуни Тинубуа и његове супруге били су чак везани за тог рођака и његову супругу. Како се истрага о шеми прања новца захуктала, тако је Тинубу напустио САД и вратио се у Нигерију.

Мос је обавио телефонске разговоре са Тинубуом, који му је, каже агент у свом извештају, у почетку признао све о својим личним и финансијским односима са паром који се бавио диловањем хероина.

Доушник Америке из Нигерије

Паралелно са тим процесом у Америци, Тинубу је почео да се бави политиком у Нигерији. најпре је изабран за члана Сената 1992. године, па је 1999. постао гувернер државе Лагос, где је остао до 2007. године.

У неком тренутку свог мандата Тинубу је успоставио везу са амбасадом САД која ће трајати годинама и која ће се обелоданити у низу дипломатских депеша које је објавио "Викиликс".

Чак ни његови савезници из Стејт департмента нису могли да не уоче његову склоност ка непоштењу. У посебној депеши се напомиње да је политичар који је "познат по томе да игра брзо и слободно са чињеницама", као и да је "у прошлости ухваћен како улепшава своја достигнућа у образовању".

Ипак, чини се да је корисност Тинубуа надмашила његову необавезну везу са истином, пошто је будући нигеријски председник наставио да пружа америчким званичницима информације о политичкој ситуацији у земљи. Један поприлично интиман састанак са Тинубуом завршио се коментаром америчког амбасадора у Нигерији: "као и увек, закључили смо да је његов став о националној политичкој сцени проницљив".

Када су депеше објављене 2011. година, многи Нигеријци су били шокирани присношћу са којом су њихови изабрани званичници разговарали са изасланицима Вашингтона.

Изгледало је да је Тинубу избегао правду због своје улоге у продаји дроге, али оптужбе за корупцију наставиће да га прате и док председава ЕКОВАС-ом и током читаве политичке каријере.

Откако је напустио функцију гувернера Лагоса 2007. године, Тинубу је "изабрао сваког следећег политичког кандидата", наводи немачка телевизија ДВ, која је раније известила да се сматра да је један од најбогатијих нигеријских политичара, али да је извор његовог богатства непознат.

Последњих година, трагови о пореклу његовог богатства почели су да избијају на видело. Тинубу се 2009. године нашао под истрагом Метрополитен полиције Лондон која је испитивала наводе да је политичар уложио новац са још два гувернера Нигерије како би отворио лажну компанију под именом "Инкорпорација афричког развојног фонда".

Истрага је показала да је овај необични пословни аранжман био заједнички напор да се илегално стекну деонице ЕЦОНЕТ-а, телекомуникационе фирме коју је основала америчка обавештајна служба и повереник компаније "Гејтс".

Покушаји да се испитају споменуте трансакције су "стављени по страни" и на крају је завршена без иједног хапшења.

Тинубуу је 2011. године суђено и због незаконитог управљања са чак 16 банковних рачуна. У центар скандала је доспео и након истраге о томе да поседује вилу од 7.000 квадратних метара у Лондону.

У жижу јавности доспео је и током општих избора у Нигерији 2019. године када су објављени снимци оклопних камиона како улазе у његову резиденцију, што је протумачено као доказ да је био умешан у шему куповине гласова.

Тинубу се бранио да држи новац где жели, те да је то његов новац, а не државни. "Ако не представљам ниједну државну агенцију и имам новца за трошење, ако желим, поклањам га грађанима", рекао је он.

Заједница која одржава моћ колонијалне силе

ЕКОВАС је званично основан 1975. године, али је успостављена знатно раније како би се консолидовала француско западноафричко тржиште у једној валути. Наводно је представљено као добронамерни покушај да се заштите од девалвације француске валуте 1945.

У стварности, ово је значило да је Париз имао механизам да одржи веома неуравнотежене трговинске односе са својим афричким колонијама у време да је његова економија била уништена због Другог светског рата и када се поморска снага Француске распадала.

Ова присилна зависност у западној Африци створила је заробљено тржиште на континенту, које траје до данас. Те афричке земље су немоћне да донесу значајне промене својих политика, јер немају контролу над сопственом монетарном политиком.

ЕКОВАС је одавно критикован као продужетак француског империјализма. Бившим империјалним силама је омогућио да експлоатишу и ослабе земље, јер се свако одступање од правила строго кажњава.

Заједница је у јануару 2022. увела строге санкције Малију, а напори нове владе да очисти земљу од злонамерног страног утицаја довели су до увођења потпуне забране француских медија.

Од 1990. године ЕКОВАС је водио седам одвојених сукоба у западној Африци како би заштитио омиљене владаре Запада широм региона. У међувремену, од 1960. до 2020. године, Париз је покренуо 50 одвојених отворених интервенција у Африци.

Подаци о тајним активностима спроведеним за то време нису доступни, али су отисци прстију Запада видљиви на вишеструко намештеним изборима, државним ударима, убиствима који су земље одржавали покорним, а корумпиране владе држали не власти широм континента.

Оно што је француски председник Жак Ширак објаснио 2008. године, "без Африке, Француска ће склизнути у ранг треће светске силе", потврђено је у извештају француског сената из 2013. године да је Африка будућност Француске.