"Танкерски рат" на Црном мору: Претња Кијева или тајни НАТО план

Док се са Запада може чути тобожња забринутост за гладне у Африци и тврдње да руски председник Владимир Путин наводно користи храну као оружје (исти Владимир Путин обећао је бесплатно жито за шест афричких земаља на овогодишњем самиту Русија-Африка), из Кијева стижу вести да ће Украјина сада сматрати цивилна комерцијална пловила у Црном мору легитимним метама.

"Све што Руси транспортују по Црном мору су наши валидни војни циљеви", рекао је за "Политико" Олег Устенко, економски саветник украјинског председника Владимира Зеленског, истакавши да је то одмазда због повлачења Русије из црноморског Споразума о житу.

Већ прошле суботе, руски нафтни танкер "Сиг" оштећен је на јужном прилазу Керчком мореузу недалеко од Кримског моста, вероватно у нападу поморског дрона, а Служба безбедности Украјине (СБУ) преузела је "заслуге".

Већ виђен рат танкерима

Кијев је током претходног викенда прогласио да ће воде око руских црноморских лука постати "ратно ризично подручје" од 23. августа, па до даљњег. Ова зона обухвата велике руске луке, као што су Новоросијск, Анапа, Геленџик, Туапсе, Сочи и Таман.

Војни аналитичар Андреј Млакар за РТ Балкан каже да овај потез Кијева уопште није неочекиван, те да се приближавамо фази сукоба која може подсећати на тзв. Танкерски рат између Ирака и Ирана.

Директор америчке аналитичке компаније "Ес енд пи" Бајрон МекКини напомиње у изјави за "Политико" да ово повећава ризик и за комерцијалне бродове трећих земаља, као што су Грчка и Турска, који и даље транспортују руску нафту кроз Црно море, а Устенко истиче да би ризик требало да убеди шпедитере да престану са превозом руских енергената.

Млакар истиче да ће се одлука Кијева одразити на целокупну пловидбу Црним морем, а да у новонасталој ситуацији могу страдати и неутрални бродови.

"Не треба ни мало сумњати да ће Украјина спровести нападе неутралних бродова и за то оптужити Русију. Вероватноћа поморског рата у Црном мору је веома велика", каже наш саговорник. 

Он додаје да би Украјинци у сврхе поморских напада могли користити конвенционалне морнаричке пројектиле као што су амерички "харпун" или украјинске варијанте руских ракета Х-35, али и беспосадна пловила, која могу представљати посебан изазов за руску морнарицу, имајући у виду њихову ниску радарску уочљивост.

Скривени мотиви НАТО-а?

Млакар сматра да иза ескалације на Црном мору стоји жеља НАТО-а да се измени Конвенција из Монтреа о пролазу војних пловила кроз Босфор. Потписана 1936. године од стране Аустралије, Бугарске, Француске, Грчке, Јапана, Румуније, Југославије, Турске, Велике Британије и Совјетског савеза, ова конвенција ограничава број, тежину и време боравка војних бродова који пролазе кроз мореуз у периоду мира.

Том приликом, пловило мора обавестити турске власти, која ће пак обавестити све остале потписнице Конвенције. Овде вреди напоменути да величина и тежина носача авиона аутоматски искључује овај тип пловила од уласка у Црно море.

У случају рата у којем Турска не учествује, војна пловила смеју ући у Црно море само у случају повратка у матичну база која је на њему стационирана. Уколико Турска, пак, јесте део сукоба или се осећа под претњом, може самостално доносити одлуке о проласку, односно забрани истог.

"У те сврхе ће НАТО гледати да оптужи Русију и то искористи као изговор за мењање Конвенције, како би се омогућило стално присуство војних бродова, па чак и улазак носача авиона у Црно море", оцењује Млакар, додавши да се из истог разлога модернизује лука Констанца у Румунији, и модернизују морнарице и авијације Румуније и Бугарске, иначе чланица НАТО-а.

Он додаје да би се тако "меки стомак Русије" који представља црноморски регион нашао на милости и немилости НАТО-а, а да је због истог разлога Крим привлачан западној алијанси као идеално место за изградњу војне базе.

Подсећамо, Русија је напустила Споразум о житу после месеци упозорења да се не испуњавају обећања која су јој у оквиру истог. То даље значи да се враћа такозвани "привремени опасни режим" у северозападном делу Црног мора, укида се морски коридор за превоз пољопривредних производа, а распушта се и заједнички координациони центар у Истанбулу, саопштило је руско Министарство спољних послова.

Русија је имала пет захтева: поновно укључивање "Росељхозбанке" у платни систем СВИФТ, снабдевање из резерви, деблокаду транспортне логистике и осигурања, обнављање рада цевовода Тољати-Одеса за пребацивање амонијака (из Русије на територију Украјине за извоз) и "одмрзавање" имовине руских компанија. Ништа од наведеног није испуњено.

Уједно, Москва је у више наврата наглашавала да ни споразум о снабдевању најсиромашнијих земаља житом није спроведен.