РТ Балкан анализа: Спрема ли Запад "азијски НАТО"

Све интензивнија сарадња САД и НАТО-а са земљама у региону Индо-Пацифика, попут Јапана, Јужне Кореје и Аустралије, али и ширење пипака Северноатлантског савеза у том региону, упалили су лампице и Пекингу и Москви, које брину да би те акције политичког Запада могле да погоршају и овако заоштрену геополитичку ситуацију у свету.

Тако је руски председник Владимир Путин приметио да Сједињене Америчке Државе покушавају да прекроје актуелни међународни поредак у индопацифичком региону тако да он одговара њиховим интересима, због чега се ради на експанзији АУКУС пакта и интеграцији овог блока са НАТО-ом.

"Не искључујемо да раде на томе да дође до потпуне интеграције НАТО снага са структурама блока АУКУС", који чине САД, Аустралија и Велика Британија, нагласио је он на отварању 11. Московске међународне конференције о безбедности.

Консолидација и формализовање сарадње америчких савезника у региону Индо-Пацифика је све очигледније, а иза њега стоји покушај Вашингтона да ограничи успон Кине, али и јачање сарадње Пекинга и Москве, што може довести до додатне нестабилности у том делу света. слажу се саговорници портала РТ Балкан.

Ширење НАТО-а у Азији – стара идеја у новом руху

Идеја јачања сарадње НАТО-а и њихових партнера у другим деловима света није нова. Тиме су се у тексту за "Форин аферс" професори међународних односа Иво Далдер (који ће касније постати и амерички амбасадор при Алијанси) и Џејмс Голдгајер бавили још 2006. године. "Уз мало фанфара – и још мање најава – НАТО је постао глобалан", писали су они тада, залажући се не само за продубљење сарадње са партнерима у другим деловима света – попут Јапана, Јужне Кореје, Аустралије, Новог Зеланда и Колумбије – већ за отварање пута ка њиховом пуноправном чланству у тој организацији.

Геополитичке околности су данас, ипак, значајно другачије него пре 17 година, а формално ширење НАТО-а на државе изван Европе и Северне Америке ни данас не делује као реална могућност. Ипак, Сједињене Америчке Државе и НАТО интензивно раде на јачању билатералних и мултилатералних односа са традиционалним савезницима широм света, а пре свега у региону Индо-Пацифика.

Америчка перцепција да се свет налази у својеврсном манихејском сукобу између "демократија и аутократија" подстакао је Вашингтон да иницира читав низ различитих формата сарадње "демократских земаља" у ширем региону Азије, попут КВАД-а (САД, Аустралија, Јапан, Индија) из 2017. и АУКУС-а (Аустралија, Велика Британија и САД) из 2021. године, а све са једним циљем – стварања обруча око Кине (али и Русије).

Последњу у низу таквих иницијатива представља састанак америчког председника Џозефа Бајдена са премијером Јапана Фумијом Кишидом и председником Јужне Кореје Јун Сук Јеолом у Кемп Дејвиду, који је најављен за 18. август. Након више година турбулентних односа те две азијске земље, који су оптерећени историјом јапанске окупације Кореје из прве половине 20. века, избор председника Јеола 2022. године поново је отворио врата за сарадњу Сеула и Токија, од које Вашингтон очигледно жели да профитира. Стратешке визије влада тих земаља "никада нису биле толико усаглашене", рекао је амерички амбасадор у Јапану Рам Емануел.

"САД имају очигледну намеру да на Индо-Пацифику створе читав низ алијанси и коалиција које имају за циљ обуздавање раста Кине, спречавање било каквог деловања Руске Федерације, али и 'укрућивање' опасности од Северне Кореје. У том контексту Вашингтон већ неколико година формира читав низ механизама и коалиција, међу којима се налазе КВАД, АУКУС и покушај стварања безбедносног механизма између Јапана, Јужне Кореје и САД, а то ће поготово бити видљиво након састанка у Камп Дејвиду", каже за РТ Балкан научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић.

Наш саговорник наглашава да је то усмерено ка будућем формирању индопацифичке верзије НАТО-а. То не значи да ће НАТО какав данас постоји бити пресликан на тај регион, из много разлога. "Међутим, сама чињеница да САД стварају подлогу за тако нешто је веома важан индикатор који указује на те коначне стратешке намере", каже он.

Јачање сарадње САД са земљама у региону Индо-Пацифика је веома актуелна тема, нарочито за земље у Азији, каже за РТ Балкан новинар и спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић.

"То је ширење НАТО-а ван његовог традиционалног делокруга ван оснивачких уговора Алијансе, пошто је у питању савез северноатлантских земаља, нарочито подручја око Атлантског океана", рекао је он. Оснивачка повеља НАТО-а експлицитно дозвољава учлањење само европских држава (Члан 10), док се важење клаузуле о колективној одбрани такође ограничава на простор Европе и Северне Америке (Члан 6).

Самим тим, формално ширење НАТО-а на простор Азије делује мало вероватно. Ипак, продубљење сарадње између тог савеза и држава у Индо-Пацифику не само да није искључено, већ су конкретни кораци у том правцу уочљиви и данас. Примера ради, на јулском самиту Алијансе у Вилњусу учествовали су не само лидери земаља чланица НАТО-а, Украјине и Шведске, већ и шефови држава и влада Јапана, Јужне Кореје, Аустралије и Новог Зеланда. Чланице НАТО-а су у заједничкој изјави Кину дефинисале као "систематску претњу".

Историја једног непријатељства: Како су САД сравниле Северну Кореју са земљом

Сједињене Државе су од почетка ове године додатно заоштриле односе са Кином, за које се стиче утисак да деценијама нису били на толико ниским гранама.

Како наводи Александар Митић, они су то учинили "пре свега додатним наоружавањем Тајвана, отварања нове базе на оству Гвам, најавом нових база на Филипинима, потписивањем споразума са Јужном Корејом и Јапаном којим се јача присуство САД у тим земљама, а ту је посредовање САД у помирењу Сеула и Токија око њихових историјских неслагања". Шлаг на торти представља помало бизаран инцидент са кинеским балоном, који је почетком фебруара довео до озбиљног захлађења односа Пекинга и Вашингтона.

У тренутку повећаних тензија, како у Европи тако и на истоку Азије, Запад покушава да учврсти своје редове и ојача сарадњу између својих традиционалних савезника. Ипак, не дочекују се сви амерички предлози добронамерно, па је тако најава отварања канцеларије за везу НАТО-а у Токију наишла на крике појединих европских савезника, који сматрају да се тиме беспотребно провоцира Пекинг.

"Не треба заборавити и причу, која је јавно потврђена од стране Јапанаца,  да НАТО жели да отвори своју прву представничку канцеларију у Токију, док се на самите НАТО позивају партнери из Индо-Пацифика, што говори о покушају САД да Алијансу повеже са тим регионом. Нису све земље НАТО-а сагласне са тим намерама, и постоје резерве према томе у Француској и Немачкој. Они се плаше да би Вашингтон могао да их увуче у конфликт са Кином, што њима не одговара", наводи Александар Митић.

Интензивирана сарадња, пре свега у области одбране, запажена је и међу земљама које на Западу сматрају ривалима, пре свега у троуглу Русија-Кина-Северна Кореја. Руски министар одбране Сергеј Шојгу посетио је Пјонгјанг крајем јула, где је разговарао са тамошњим лидером Ким Џонг Уном, као и са представницима севернокорејског војног и политичког руководства. Кинески министар одбране Ли Шангфу, који се налази под америчким санкцијама, постао је радо виђен гост у Москви, а са Шојгуом се од почетка године састао већ три пута.

Борислав Коркоделовић додаје да је у кинеским медијима превладавајуће мишљење да "ширењем на индопацифички регион НАТО показује да није одбрамбени савез, јер у том региону он нема разлог за своје постојање. Где год се појави НАТО, ту настају проблеми, и због тога он није добродошао у Индо-Пацифик".

Стварање некаквог "азијског НАТО-а" за сада није извесно, али дубља сарадња у оквиру постојећих формата свакако јесте. "У овом тренутку не можемо да говоримо о некој врсти колективне заштите налик на члан 5. НАТО-а, али можемо да кажемо да се на овакав начин Вашингтон покушава да да одређене безбедносне гаранције у замену за лојалност", закључује Александар Митић.

Индија и Југоисточна Азија настављају да балансирају

У тренутку када се у Индо-Пацифику јасно дефинишу два сукобљена блока, поставља се питање и какав ће на то бити одговор осталих актера који не желе да бирају стране, попут Индије и земаља Југоисточне Азије.

Борислав Коркоделовић каже да је Индија "својеврстан свет за себе, она је толико велика и многобројна да, што каже њен министар спољних послова, није питање чија ће Индија бити савезник, већ ко ће бити њени савезници. Она се држи своје стратешке аутономије, која је наставак политике несврстаних. Индија се од тренутка независности труди да буде самостална, да не падне под јарам неоколонијализма, и она настоји да ту своју позицију очува".

Ипак, њено руководство разуме да су јој, уколико жели да сустигне Кину и постане нова 'светска фабрика', неопходне пре свега западне технологије и инвестиције, због чега они развијају односе са САД и земљама Западне Европе, објашњава Коркоделовић.

Због тога ће она наставити да негује добре односе како са Западом, тако и са земљама попут Русије, пре свега кроз формате ШОС-а, БРИКС-а и Г20. "Она себе настоји да представи и као предводника Глобалног југа, што није помирљиво са потпуним сврставањем уз Запад", закључује наш саговорник.