Историја једног непријатељства: Како су САД сравниле Северну Кореју са земљом

На Западу постоји тврдоглава тенденција да се Северна Кореја приказује као милитантна држава са параноидном мржњом према Сједињеним Америчким Државама и њеним савезницима. Међутим, оно шта се у таквим представама изоставља јесте агресија без преседана коју је та земља претрпела под бомбама САД.

Током три године колико је трајао Корејски рат (1950-1953), Америчко ратно ваздухопловство избацило је 635.000 тона бомби на севернокорејско тло (од чега 32.557 тона напалма), што је више него што је Вашингтон укупно бацио на Пацифику за време Другог светског рата (500.000).

"У периоду од око тако три године, убили смо — шта — 20 одсто становништва", рекао је за Канцеларију за историју ваздухопловства 1984. генерал ваздухопловства Куртис Лемеј, шеф Стратешке ваздушне команде током Корејског рата.

Новинар Карл Вик за "Тајм" напомиње да су совјетске студије касније процениле да је у бомбардовању сравњено око 85 одсто зграда у читавој земљи — што укључује како војну, тако и цивилну инфраструктуру, будући да су амерички званичници "војним циљем" сматрали практично све објекте изграђене људском руком, како истиче историчар Сар-Конвеј Ленц.

Према неким изворима, бомбардовање је било толико темељно и толико свеобухватно да су амерички пилоти већи део кампање провели тражећи преостале мете, а када је урбаних мета понестало, устремили су се на бране, напомиње новинар Блејн Харден за "Вашингтон пост".

Историчар Чарлс Армстронг пише да су само совјетска и кинеска помоћ спречила масовну глад коју проузроковале поплаве изазване уништењем пет кључних брана у земљи.

Присталица агресије на Северну Кореју и потоњи државни секретар САД Дин Раск рекао је да су америчке снаге бомбардовале "све што се кретало" у земљи, сравнивши "сваку циглу на цигли", подсећа Харден.

Командант америчких бомбардера на Далеком Истоку, Генерал Емет О'Донел, који је за Северну Кореју претходно предложио кампању бомбардовања запаљивим бомбама попут оне која је "бацила Јапан на колена" у Другом светском рату, изјавио је касније током сведочења пред Конгресом да је "скоро цело Корејско полуострво" постало "само ужасна пустош."

"Све је уништено", рекао је, додавши да у тренутку кинеске интервенције "у Кореји више није било мета."

Исти закључак је донео 1951. године истраживачки тим састављен од стручњака из Источне и Западне Немачке, Кине и Холандије, напоменувши да ни један његов члан "током целог путовања није видео ни један град који није био уништен, а било је веома мало неоштећених села."

Свеобухватна америчка агресија постала је неизоставни део севернокорејског идентитета, а искуства из Корејског рата обликовала су спољну политику Пјонгјага у потоњим деценијама, слажу се многи аутори.

"На руске оптужбе за неселективне нападе на цивилне циљеве Американци уопште нису обраћали пажњу. Али за Севернокорејце, који су скоро три године живели у страху од напада Б-29, укључујући могућност бацања атомских бомби, амерички ваздушни рат је оставио дубок и трајан утисак. Влада ДНРК никада није заборавила лекцију о рањивости Северне Кореје на америчке ваздушне нападе, и пола века након примирја наставила је да јача противваздушну одбрану, гради подземне инсталације и на крају развија нуклеарно оружје како би осигурала да се Северна Кореја неће наћи опет у таквом положају. ... Рат против Сједињених Држава, више од било ког другог појединачног фактора, одговоран је за севернокорејски колективни осећај страха од спољних претњи које ће се наставити дуго након завршетка рата", пише историчар Чарлс Армстронг.