Свет
"Велт": Од антируских санкција профитирали само они који их заобилазе
Подаци о извозу сведоче колико је Запад омануо санкционишући Русе
Колико год Запад стално пооштравао и ширио режим антируских санкција, жељени резултат није постигао, закључује немачки "Велт", који додаје да су подаци о извозу, који се негде удвостручио, па и утростручио, најјаснији сигнал колико је Запад у овом случају омануо.
Брисел је, рецимо, забранио да се у Русију извозе производи који могу имати војну намену – посебно дронови, скупе машине за прање веша – као и компоненте за индустрију нафте и гаса. Ипак, једино до чега је таква казнена политика досад довела, према оцени Велса, јесте да у Турској и земљама бившег Совјетског Савеза процвета бизнис везан за заобилажење блокада.
Најупечатљивији доказ о томе јесу подаци о трговини, који на пример показују да је, од јануара до априла 2023. немачки извоз у земље бившег Совјетског Савеза удвостручен у односу на исти период 2021. године. Извоз робе у Казахстан се чак утростручио. Слична је ситуација и у Јерменији, Грузији, Узбекистану, а заправо се највећи раст извоза односи управо на санкционисане производе.
То се, како појашњава "Велт", никако не може објаснити само повећањем потражње на тим тржиштима, већ стручњаци сугеришу да се већина робе која тамо стигне - потом препродаје у Русију.
Тако Јерменија од почетка украјинског сукоба свог великог суседа снабдева са много више аутомобила и технологије. Турска је, тврди "Велт", такође постала транзитна тачка за забрањене производе, а на листи оних који помажу Москви је и Грузија, и за њу је ово веома "деликатан раскол", јер званично тежи ка ЕУ, иако још није ни стекла статус кандидата.
Тбилиси, ипак, и упркос некадашњем сукобу са Русима, остаје и даље важан економски партнер Москве.
Грузијци се нису ни придружили западним санкцијама, иако су обећали Бриселу да ће контролисати транзитни саобраћај, а забранили су и извоз одређене робе у Русију, попут – управо аутомобила.
Локални опозициони политичари ипак тврде да у сенци планине Казбек, високе 5.000 метара, дуж европске руте Е117, западни производи и новац неометано настављају да путују ка Русији.
Европска банка за обнову и развој такође бележи пораст грузијског реекспорта. Истовремено, стручњаци наглашавају да постоје земље у Заједници независних држава које не само да дозвољавају паралелни увоз, већ га чак и активно промовишу, позивајући своја предузећа да заобиђу санкције.
