Шездесет година касније: Шта је остало од чувеног сна Мартина Лутера Кинга?
Овог понедељка обележава се шездесета годишњица масовног марша на Вашингтон предвођеног Мартином Лутером Кингом, када је овај чувени активиста за људска права одржао говор запамћен по историјској пароли "Имам сан" у којем износи визију Америке као равноправног друштва за припаднике свих раса и друштвених позадина.
Иако у мањем броју него 250.000 људи који су марширали 1963. године, овог викенда одржан је још један марш, са поруком да он не представља комеморацију, већ наставак Кингове борбе и визије. Како преносе медији, неке од главних тема били су системски расизам, говор и злочини мржње и полицијска бруталност, а закључак који се могао извући јесте да су данашње Сједињене Државе далеко од оних из Кинговог сна.
Овакво мишљење дели и велики број Американаца, према најновијим истраживањима. У анкети коју је спровео истраживачки центар Пју се наводи да свега 52 одсто држављана САД сматра да је њихова земља учинила значајан напредак по питању друштвене једнакости у протеклих 60 година, док овај број пада на 30 одсто ако ако се гледају одговори искључиво Афро-Американаца.
Анкета "Ен-Би-Си Њуза" показала је да се већина Американаца не слаже са изјавом да се у САД људи оцењују према карактеру а не према боји коже (52 одсто), али и да је број оних који мисле да раса не утиче на животно искуство у опадању преко десет година.
Анкете из 2009. и 2010. године откриле су да је тада 60 одсто испитаника сматрало да живи у друштву какво је Мартин Лутер Кинг сневао, док је 2015. године, када је "Ен-Би-Си Њуз" последњи пут поставио ово питање то мислило 54 одсто испитаника. Тренутно, број људи који то мисли износи 47 одсто, наводи овај медиј.
Поврх тога, ФБИ је у марту ове године објавио да је број злочина мржње у 2021. години, последњој за коју је ова статистика објављена, порастао на 9.065 у односу на 8.120 из 2020. године, што чини пораст од 11,6 одсто.
Са друге стране, Институт за политичке студије са седиштем у Вашингтону је у свом извештају о друштвеној неједнакости, објављеном у светлу 60. годишњице Лутеровог говора, указује да је економски јаз између црних и белих Американаца и даље велик, упркос учињеном напретку.
У том извештају се наводи да су афроамеричка домаћинства у 1967. години зарађивала 58 центи за сваки долар дохотка белих домаћинстава. У 2021. години, овај однос је подразумевао да афроамеричко домаћинство у просеку зарађује 62 цента за сваки долар које заради бело домаћинство. Констатује се да би било потребно 513 година за постизање једнакости ако се актуелни трендови наставе.
Расподела богатства у земљи такође се занемарљиво изменила, пошто су 2019. године Афроамериканци поседовали 18 центи за сваки "бели" долар, у односу на своје претке који су 1962. године поседовали 12 центи по долару у власништву белаца.
Број Афроамериканаца који поседују свој дом порастао је са 38 одсто 1960. године на 44 одсто 2021, док је у случају белаца забележен скок са 64 одсто на 74 одсто популације. Јаз између црних и белих власника некретнине не само да се није смањио, већ је и порастао.