Зашто пучисти у Габону и другим афричким државама имају подршку народа?

Матрица је већ позната: изненадни пуч, збуњени председник, ноћно обраћање нових вођа у камуфлажној одећи. Јуче је на ред дошао Габон, пошто се та, иначе стабилна, централноафричка држава пробудила у стању политичке нестабилности.

Овом приликом униформисани официри су се представили као чланови Одбора за транзицију и обнову институција. Ако буде успешан, пуч ће бити осми у западној и централној Африци од 2020. који ће довести до насилне – или барем присилне – промене режима. Последњи је био прошлог месеца у Нигеру.

Војници су у последње две године преузели власт и у Малију, Гвинеји, Буркини Фасо, Чаду и Судану. Сада ће се лидери суседних држава осећати угрожено – посебно Денис Сасоу Нгуесо у Конгу-Бразавил – и то оправдано.

Чини се да је до сада свргавање Алија Бонга Ондимбе са места председника после 14 година на власти имало значајну подршку јавности. То не би било изненађујуће, пише "Гардијан".

Многи војни удари последњих година дочекани су са одушевљењем и подстакнути јавним прославама. Неки су организовани у сарадњи са медијима како би брзо добили легитимитет, док су други били спонтани изливи узбуђења због наде у промене.

Већина у Западној Африци подржава пучисте у Нигеру, противе се војној интервенцији

Мало ко сумња да су Габону биле потребе промене. Доскорашњи председник Бонго је власт наследио од свог оца, који је владао од 1967. до своје смрти 2009.

Габон, чланица нафтног картела ОПЕК који производи 181.000 барела сирове нафте дневно и има тек нешто више од два милиона становника, требало би да буде релативно просперитетна држава. Ипак, квалитет живота огромног дела становништва довољно говори о деценијама лошег управљања, клијентелизма, корупције и очитог политичког намештања које је донела династија Бонго.

Тачна мотивација пучиста ће ускоро бити позната, наводи "Гардијан". Мало је вероватно да ће то бити заштита институција Габона од безбедносних или других претњи, како је ново руководство тврдило у свом првом обраћању.

Недостатак усклађеног регионалног, афричког или глобалног одговора на друге недавне државне ударе вероватно је био главни фактор који је војнике подстакао да ризикују и покушају да се домогну власти.

Тај неуспех је последњих недеља очигледнији него икада. Санкције западноафричког регионалног блока ЕКОВАС-а и претње војном интервенцијом у Нигеру до сада нису имале очекиване ефекте - повратак свргнутог председника Мохамеда Базума на власт.

Овако су се дизали устанци у Африци: Габон само последњи у низу

Чини се да су војни режими у Малију и Буркини Фасо укорењени, док је у Судану војне фракције које су преузеле власт 2021. године једна другој највећа претња.

У случају Габона, војска може да рачуна на подршку како народа, тако и опозиције. Недавно истраживање Програма Уједињених нација за развој у земљама у којима су се недавно десили државни удари открило је у њима снажне демократске тежње.

Такви трендови се запажају и у другим деловима континента и појачава се како Африка постаје урбанија и образованија. Али изнад свега, постоји жеља за променом што је пре могуће – чак и ако то значи да она долази у војничкој униформи.

У Африци постоји још један тренд вредан посматрања. Многи од недавних државних удара догодили су се у бившим француским колонијама, а један од узрока је несумњиво оживљено сећање на дуг, израбљивачки период владавине из Париза.

Стручњаци за Африку већ дуго брину због системске нестабилности коју је Француска оставила након што је окончала своју директну колонијалну контролу над делом континента, наводи "Гардијан". 

Та токсична мешавина политичке манипулације, финансијске контроле, војне интервенције, екстраактивних комерцијалних предузећа и блиских односа између елита далеко је од јединствене за франкофону Африку, али је тамо до данас остала чврсто укорењена.

РТ Балкан истражује: Шта стоји иза пуча у Габону?

Габон је, такође, био француска колонија – то је нагласио и француски председник Емануел Макрон, када се крајем јуна у Паризу састао са Бонгом, који је образовање стекао у Француској. Изгледа да фотографије на којима се два председника рукују ни једном од њих нису донеле превише користи.

Сваки државни удар је другачији, али њихов исход често наликује један другом. Нови лидери Габона ће ускоро сигурно кренути истим путем као и њихове колеге нешто северније и најавити "прелазни период" пре нових избора, који неће бити одржани у скоријој будућности.

У међувремену, Бонгоове молбе присталицама да "направе мало буке", које шаље из своје службене резиденције у којој је сада затворен, вероватно неће наићи на претерано позитивну реакцију.