Процурила документа: ЦИА преко НЕД-а припрема обојену револуцију у Индонезији

Документа анонимно прослеђена порталу "Минт прес њуз" (МПН) показују да Национална задужбина за демократију (НЕД), озлоглашена параван организација ЦИА-е, поставља темеље за обојену револуцију у Индонезији.

У фебруару 2024. грађани ће изабрати свог председника, потпредседника и оба законодавна дома. Џоко Видодо, кога Индонежани воле, не може да се кандидује за трећи мандат, а НЕД се спрема да преузме власт након његовог одласка, упркос изричитим упозорењима индонежанске обавештајне агенције упућеним америчким званичницима да се не мешају.

НЕД послује у више од 100 земаља и распоређује више од 2.000 грантова сваке године. У Индонезији, ове суме су помогле да НЕД прошири свој утицај на различите невладине организације, групе цивилног друштва и, што је најважније, политичке странке и кандидате широм идеолошког спектра.

Ова игра на што ширу распрострањеност донекле доприноси тези да ће америчка опција, на овај или онај начин, изаћи као победник следећег фебруара. Међутим, права армија НЕД оперативаца на терену такође је спремна да изазове, ако не и поништи резултате ако победе "погрешни" људи. Лични грантови – другим речима, мито – из НЕД-а су већ тајно подељени Индонежанима за организовање антивладиних протеста, наводи портал МПН.

Какву менталну гимнастику НЕД спрема за дан избора није јасно, иако је сигурно да ће варнице летети. У најмању руку, ови документи прослеђени МПН-у, у великој мери поткрепљују оно што је Реганов човек Ален Вајнштајн отворено признао 1991: Много тога што данас радимо јавно, ЦИА је тајно радила пре 25 година.

Џокови ефекат

Видодо је нешто попут рок звезде. Први индонежански лидер који није дошао из  политичке или војне елите од тешко стечене независности од Холанђана 1949. године, рођен је и одрастао у сиротињској четврти на обали реке у Суракарти. Одатле се борио да постане градоначелник свог родног града 2005, затим гувернер Џакарте 2012, а затим председник две године касније.

На сваком кораку, Видодо - познат као Џокови - борио се са бирократијом и корупцијом док је спроводио програме за пружање универзалне здравствене заштите, економског раста, радикалног развоја инфраструктуре и материјалних побољшања живота просечних грађана.

Видодови успеси стимулисали су индонезијско тржиште акција и валуту. То је могло да га учини идеалним лидером из перспективе Вашингтона, међутим, председник је такође дао приоритет "заштити суверенитета Индонезије" и ограничавању прекоморског утицаја у Џакарти. Другим речима, води веома независну спољну политику, указује МПН.

Када је Џакарта била домаћин самита Г20 те године, он је позвао не само Владимира Зеленског, већ и Владимира Путина да присуствује упркос жестоким критикама Запада.

На много начина, Видодо опонаша владавину Сукарна, првог председника Индонезије од 1945. до 1967. Његова политика, домаћа и међународна, била је експлицитно антиимперијалистичка. Код куће је спречио западну експлоатацију огромног богатства своје земље, док је одржавао срдачне односе и са Истоком и са Западом и лично се залагао за Покрет несврстаних, чији су чланови избегавали оба блока моћи да би кренули независним путем.

Сукарново смело одбијање да се повинује империјалним интересима учинило га је потпуно обележеним човеком. Године 1965. збачен је са власти у крвавом војном удару који су спонзорисали ЦИА и МИ6, чиме је започела 30 годишња војна диктатура на челу са генералом Сухартом. Преко милион људи је убијено кроз политички мотивисане масакре, погубљења, произвољно затварање и дивљу репресију. Чак и ЦИА описује његову чистку левичара као "једно од најгорих масовних убистава 20. века".

Видодо се сада спрема да напусти функцију, његови уставом прописани мандати су готови, а лични рејтинг на врхунском нивоу. Видодов скори одлазак отвара простор који НЕД жели да испуни. На срећу, чини се мало вероватним понављање покоља које су организовале западне обавештајне агенције пре неколико деценија.

Али процурели документи до којих је дошао МПН јасно показују да се америчка империја спрема да изведе још један државни удар у Џакарти под окриљем "промоције демократије".

Фондови, лидери у настајању и одбрана америчких интереса

Ово је био разлог постојања НЕД-а од оснивања 1983. године. Организацију су директно основали високи званичници ЦИА и спољнополитички апаратчици САД да би служила као јавни механизам за традиционалну тајну подршку америчке шпијунске агенције опозиционим групама, активистичким покретима и медијима у иностранству који се баве пропагандом и политичким активизмом како би пореметили, дестабилизовали и сменили "непријатељске" режиме.

Злоћудно мешање НЕД-а траје годинама и укључивало је спонзорисање неуспеле побуне на Куби, усмеравање новца сепаратистичким демонстрантима у Хонгконгу и покушај рушења белоруске владе.

Процурели фајлови објављени на угледном порталу "Минт прес" су недељни брифинзи који су слати из индонежанске канцеларије Међународног републиканског института (ИРИ) назад у седиште у Вашингтон током јуна, јула и августа 2023. ИРИ је кључна компонента НЕД-а, која обично ради са другом, Националним демократским институтом (НДИ), на операцијама промене режима у иностранству. Оба института повезана су са својим истоименим политичким партијама код куће.

Ови брифинзи пружају ажуриране информације о административним питањима, локалним политичким дешавањима, активностима особља, исечцима из штампе и напретку ИРИ-ја у испуњавању циљева свог НЕД гранта у Индонезији "како би се побољшао капацитет лидера политичких партија у настајању да преузму лидерске позиције у партијама и делују као носиоци промена у подршци повећању унутрашње партијске демократије, транспарентности и одговора грађанима".

Последњи доступни записи о донацији НЕД-а, из 2022. године, показују да је републикански институт за ово добио 700.000 долара.

Сваке недеље, ИРИ је извештавао о својој сарадњи са "лидерима у настајању" - дипломцима НЕД програма обуке, а сада истакнутим члановима десетина политичких партија, локалних невладиних организација и организација цивилног друштва. Многи се кандидују за изборе 2024. године, пошто су подучени вођењу кампање и стратегијама ангажовања бирача и оспоравања неодговарајућих резултата избора.

Један од најзанимљивијих делова процурелих докумената је брифинг од 28. јуна ове године. У њему је забележено како су се представници ИРИ састали са високорангираним члановима амбасаде САД у Џакарти, укључујући њеног политичког службеника Теда Мајнховера. Он је "пренео забринутост САД" у вези са изборима 2024, посебно како су изборне шансе министра одбране Прабова Субјанта "драматично порасле", што значи да је он "био на највишем месту према анкетама". У међувремену, рејтинг бившег гувернера Џакарте Анијеса Басведана био је "у паду".

Мајнховер је пожалио како индонежански закон ограничава странкама са мање од 20 одсто места у парламенту да кандидују председничке кандидате. Ако се тај "праг" уклони, "на изборима ће бити више кандидата, а САД ће имати више опција", изјавио је он. Ипак, Вашингтон "мора да одржава пријатељске односе са свим странама како би заштитио интересе САД у Индонезији, без обзира на то како се избори одвијају".

Мајнховер је додао да је амбасада "била активна у приближавању" лидерима локалне Лабуристичке партије и Индонезијске конфедерације синдиката "да сазнају за њихове планове да протестују" против закона о отварању радних места који је недавно потписао Видодо. Страхујући да ће закон "умањити ентузијазам страних инвеститора" у земљи, "САД чврсто подржавају активности које се противе томе".

Сходно томе, амбасада је потајно сугерисала шефовима Лабуристичке партије да би могли да искористе "прилику" на Дан независности Индонезије 17. августа "да покрену протесте" против закона о отварању радних места и Мајнховеровог омраженог "председничког прага".

Запањујуће је, указује портал МПН, да је један амерички дипломатски службеник поменуо да је Државна обавештајна агенција Џакарте (БИН) "недавно упозорила" амбасаду "да се не меша" у изборе 2024.

Мајнховер је рекао да је ово мотивисало амбасаду да "континуирано подржава" тајне ИРИ-јеве активности како би "даље спровела америчку политику уз заобилажење индонежанских прописа".

Тако је, наведено је на брифингу од 8. до 14. јула, Институт контактирао лидере Лабуристичке партије и гомилу индонежанских радничких организација – којима ИРИ "континуирано даје мале грантове" – и разговарао о "плановима за организовање протеста (...) крајем јула или почетком августа".

Ти протести су настављени 9. августа пред Уставним судом и Државном палатом Џакарте.

Извештавање о догађајима у локалним медијима је било тема на брифингу ИРИ-ја, где је такође наведено да је Институт "обезбедио трећи грант" од 1.000.000 рупија извршном председавајућем Лабуристичке партије Пандегланг за те напоре. "Протести су прошли добро и успешно су окончани", закључили су Американци.

Недељу дана касније, запослени у Институту су поново пружили "подршку" огранку Лабуристичке партије Пандегланг да "успешно" протестују против ова два закона. Извршни председник је добио још један лични грант од 5.000.000 рупија. Иако ово износи свега 330 долара, тешко да се може сматрати незнатном сумом у локалном смислу, с обзиром да 50 одсто становништва Индонезије зарађује мање од 800 долара месечно.

Такође је вредно напоменути да су издаци НЕД-а у Индонезији релативно скромни. У једном недељном брифингу чак се помиње како су буџети "за три пројекта ИРИ" у земљи "тесни у догледној будућности". Осим операције обуке лидера индонежанске партије Института, природа два друга подухвата нејасна је из докумената који су процурили. Али, према бројкама објављеним на веб страници НЕД-а, организација троши мање од 2 милиона долара у Џакарти годишње.

Мајдан

Обично су суме које су укључене знатно веће. На пример, током 12 месеци који су претходили Мајдану 2014. године, НЕД је упумпао око 20 милиона долара у Украјину. Ипак, западни новинари, политичари и стручњаци агресивно су одбацивали све сугестије да је побуна било ишта осим израза народне воље, која је резултат растуће чежње за либерализмом и демократијом од стране огромне већине грађана.

То што анкете никада нису показивале већинску подршку Мајдану, ЕУ и чланству у НАТО није их дотицало. Председник Виктор Јанукович је остао најпопуларнији политичар у земљи до последњег дана на функцији; а сваки актер на челу протеста против њега добио је средства НЕД-а или УСАИД-а.

Процурела збирка докумената показује тужну чињеницу да појединци и организације на терену било где могу да се подстакну на активизам у локалној америчкој амбасади или огранку задужбине у било ком тренутку у замену чак и за мали "грант", пише МПН.

Потпуно је незамисливо да би индонежанске радничке групе иначе протестовале против Видодовог закона о отварању нових радних места или ограничења у погледу броја председничких кандидата који се могу кандидовати да први потенцијално нису штетили западним инвеститорима и финансијским интересима у Џакарти, а други ограничавали избор марионета Вашингтона у земљи.

Колико других антивладиних агитатора широм света, било да су демонстранти, синдикалци, новинари или други, на сличан начин делују на постизању задатака договорених у тајности са НЕД-ом, може се само нагађати, наводи МПН.

Из перспективе Вашингтона, не може се потценити важност успостављања попустљиве владе у Индонезији. С обзиром на то да амерички војни заповедници отворено говоре о рату са Кином у блиској будућности, регион мора бити испуњен клијентским државама које ће припомоћи у спровођењу циљева САД. Сличне иницијативе су несумњиво у току широм азијско-пацифичког региона. Као такво, никада није било од веће важности да се активности НЕД-а свуда помно испитају, ако не и потпуно забране, закључује "Минт прес њуз".