Споразум Америке и Ирана: Ко је попустио?

Администрација америчког председника Џозефа Бајдена одобрила је трансфер шест милијарди долара иранских средстава из Јужне Кореје у Катар, као део споразума о ослобађању пет америчких држављана који су ухапшени у Ирану.

Тај потез америчких власти део је раније најављеног споразума, који такође укључује ослобађање пет иранских држављана затворених у САД, углавном због кршења санкција. Споразум предвиђа да ће новац, који је Иран зарадио од продаје нафте а замрзнут је на рачунима у Јужној Кореји, бити пребачен у Централну банку Катара, где ће Техеран моћи да га користи за куповину "хуманитарних добара", наводи "Гардијан".

Као знак добре воље, Иран је пре око месец дана пребацио четири од пет ухапшених Американаца из затвора у кућни притвор, док се пети у кућном притвору налазио од раније. Реч је углавном о америчким држављанима иранског порекла који су ухапшени након повратка у домовину под оптужбама за шпијунажу и сарадњу са страним владама.

Обе стране су имале интерес да се постигне овакав споразум, с тим што су ирански интереси у одређеној мери једноставнији од америчких, каже за РТ Балкан сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић.

"Ирански интереси су једноставнији, они пре свега желе да пробију економску блокаду и дођу до својих замрзнутих средстава. Када је реч о САД, споразум би требало гледати у контексту председничке трке, као Бајденову тежњу да америчку дипломатију покаже као продуктивну. Иран има интерес да у перспективи прекине блокаду односа са Западом, више са ЕУ него са САД, како би покушао да привуче европске инвестиције у мери у којој је то могуће. САД с друге стране покушавају да покажу да то што је Иран отишао 'на другу страну' не значи да је потпуно изгубљен", наглашава он.

Трампова сенка и даље стоји над односима између Вашингтона и Техерана

Споразум Техерана и Вашингтона о размени заробљеника представља први искорак у односима две земље након вишегодишњег захлађења односа, које је превасходно последица изузетно агресивне политике Бајденовог претходника Доналда Трампа.

Он је 2018. године одлучио да повуче САД из нуклеарног споразума постигнутог за време администрације Барака Обаме, а односи су достигли дно када након што су Американци почетком 2020. године елиминисали команданта Иранске револуционарне гарде Касема Солејманија, а две земље се нашле на ивици рата.

"Бајден је у током предизборне кампање изразио спремност да промени Трампову политику према Ирану, која је била изузетно лоша. Та политика је вођена и под утицајем Израела, пошто је Трамп то препустио уском кругу својих сарадника који су изразито произраелски настројени. То је био тежак период за Иран и иранску привреду. Трамп такође није крио да је он директно умешан и да је он наредио убиство Солејманија, што је био шок за читаву међународну заједницу", каже за РТ Балкан новинар и спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић.

Актуелни председник САД је желео да у одређеној мери настави са политиком "релаксације" односа са Ираном коју је водила администрација Барака Обаме, чији је и сам био члан. Ипак, он је наишао на противљење како у Ирану, у коме више нису имали илузије да се Американцима може веровати, тако и у самој Америци, где је наишао на противљење у традиционално произраелском Конгресу.

Како наводи Коркоделовић, Иранци и Американци воде одређене преговоре већ дуже време, али проблем представља то што актуелна америчка администрација Техерану не може да гарантује да би неки нови нуклеарни споразум "преживео" потенцијални повратак Трампа у Белу кућу након председничких избора следеће године.

"На страну то да ли ће Трамп бити председник или не, остаје питање шта ће се догађати у Конгресу и пре његовог евентуалног повратка у Белу кућу. Мислим да Ирану на кратки рок одговара овај споразум, пре свега тај новац. С друге стране, Иран је у све снажнијој међународној позицији. Они краткорочно желе да побољшају односе са Вашингтоном, али имају у виду да њихова међународна позиција постаје све јача и да то у неком тренутку може да 'освести' доносиоце одлука у Вашингтону", наглашава Коркоделовић.

Он подсећа да је Иран од почетка ове године постао пуноправна чланица Шангајске организације за сарадњу, добио позив за чланство у формату БРИКС, као и да је, уз посредство Кине, постигао споразум о обнови дипломатских односа са својим традиционалним ривалом Саудијском Арабијом. Споразум са Ријадом је довео до отопљења односа и са другим арапским земљама у региону Персијског залива.

"Дакле, Бајденова администрација увиђа да Иран постаје све значајнији регионални играч и да је значајан савезник и Кине, Русије, али да има добре односе и са Индијом, Бразилом… Техеран има значај и за ЕУ због својих природних богатстава, зато што је Иран један од три или четири највећа произвођача нафте и гаса", закључује Коркоделовић.

Имају ли односи САД и Ирана будућност?

Једно од питања која прате најновије преговоре САД и Ирана је и то да ли би они могли да доведу до обнове поверења између две стране, а потенцијално и до постизања неког новог споразума о нуклеарној енергији – налик на онај из 2015. године.

Такав сценарио је, ипак, мало вероватан, пре свега због слабе преговарачке позиције америчког председника и неслагања унутар самог америчког политичког естаблишмента када је у питању однос према Техерану.

"Не бих био претерани оптимиста када је реч о америчко-иранским односима. Са једне стране ту су демократе, које су биле у одређеној мери отворене за сарадњу са Ираном и које су желели неку врсту нормализације односа, али са друге стране ту су републиканци, који их нападају да издају америчке националне интересе и сарађују са терористима. Не бих био оптимиста ни што се тиче спасавања нуклеарног споразума. Иако се пре неколико месеци говорило о неком мањем споразуму, не чини се да је то реално. Мислим да је овај споразум у том смислу више симболичан", каже Србољуб Пеовић за РТ Балкан.

Значајну препреку за значајније отопљење односа две земље представља и Доналд Трамп, односно његова кандидатура на председничким изборима 2024. године.

Некадашњи председник није губио време и само неколико сати након објаве вести о постизању споразума је напао свог наследника на друштвеној мрежи "Трут" (Truth Social).

"Можете ли да верујете да Покварени Џо Бајден даје шест милијарди долара терористичком режиму у Ирану? Тај новац ће се користити за тероризам широм Блиског истока, али и целог света. Ова неспособна БУДАЛА апсолутно уништава Америку", написао је Трамп, и додао да је Бајден "био довољно дрзак да данас, 11. септембра, објави овај ужасан договор. Плаћање за таоце ће довести до киднаповања, откупа и уцена против Американаца широм света. Ја сам ослободио десетине наших људи из разних непријатељских земаља и никада нисам платио ни новчића!".

Такве поруке човека који би за мање од две године могао да се поново нађе у Белој кући сигурно не уливају поверење актуелној администрацији, али ни властима у Ирану које одавно не верују обећањима и гаранцијама које долазе из Вашингтона.

"Иран је (у Споразуму из 2015. године) пристао на контролу своје нуклеарне технологије какву није имала ни једна друга држава, зато што они званично тврде да не желе нуклеарно оружје. Ипак, Американци су се и поред свега тога повукли из споразума, а Техеран преко тога неће лако прећи", наглашава Пеовић.