Свет
Стрепња, омаловажавање, стереотипи: Како су западни медији испратили Путинов сусрет са Ким Џонг Уном
Си-Ен-Ен је чак изјаве севернокорејског лидера о уверености у руску победу над "злим" силама назвао "диктаторским говором", заборавивши да су чак двојица америчких председника остали запамћени по употреби истог епитета за спољнополитичке актере
Недавни сусрет севернокорејског лидера Ким Џонг Уна са председником Руске Федерације Владимиром Путином детаљно је пропраћен у светским медијима, како у Русији и Азији, тако и на Западу.
У Северној Кореји је сусрет двојице лидера назван "историјским догађајем", а Ким Џонг Ун је током своје вишедневне посете обишао руске погоне за производњу авиона, као и космодром "Восточни".
Док конкретних детаља о потенцијалној војнотехничкој сарадњи двеју држава није било, Руски председник је напоменуо да има ствари о којима се размишља и на којима се ради мимо одређених ограничења које Москва поштује.
Владимир Путин је такође истакао да Русија и Северна Кореја намеравају да продубе сарадњу у сфери логистике, како би формирале логистички "троугао" чији ће део водити у Кину.
У западним медијима је, пак, сусрет двојице лидера пропраћен комбинацијом стрепње, ниподаштавања и за блок карактеристичних стереотипа.
Британски "Економист" је тако сусрет двојице лидера схватио као "претњу" и догађај који би могао "променити ток сукоба у Украјини, обезбедивши Русији нове залихе оружја и довевши до ескалације у азијској трци у нуклеарном наоружању."
Си-Ен-Ен је изјаву севернокорејског лидера о уверености у победу руске војске над "злим силама" назвао "диктаторским говором", заобишавши чињеницу да су исти придев у прошлости користила двојица америчких председника — Џорџ Буш Млађи који је Иран, Ирак и Северну Кореју назвао "осовином зла", као и Роналд Реган, који је покренуо овај тренд назвавши Совјетски Савез "злим царством."
"Вашингтон пост" је сусрет схватио као супротстављање напорима САД да изолују Русију због сукоба у Украјини и Северну Кореју због програма балистичких ракета, оценивши да је то тек почетак обновљене сарадње. Двојица лидера названи су "паријама", упркос чињеници да Русија наставља да послује и гаји односе са многим чланицама незападног света.
Овај лист сматра да Кимова посета руском космодрому, као и авијацијским и војним објектима указује на потенцијалне области сарадње Пјонгјанга и Москве у будућности.
"Гардијан" је такође посветио пажњу томе што су се двојица лидера састали управо на руском космодрому, с обзиром на интересовање Северне Кореје за развој свемирског програма. Британски лист је такође истакао да је портпарол Стејт департмента Метју Милер сарадњу најављену током Кимове посете назвао "дубоко забрињавајућом."
"Индепендент" се такође скренуо пажњу на изјаву севернокорејског лидера да Москва ужива пуну подршку Пјонгјанга у "светој борби" против "империјализма", што британски лист наводи да се односи на Запад и руску Специјалну војну операцију у Украјини. Упркос бојазни од сусрета двојице лидера која се да приметити у медијима али и у изјавама америчких званичника, "Индепендент" поруку са састанка поистовећује са "позирањем".
"Периодико" напомиње да Северна Кореја и Русија одржавају пријатељске односе још из совјетских времена, што су, како наводи, и двојица лидера истакла током састанка. Барселонски лист сматра да се сусрет двојице лидера догодио у "тешком" тренутку за Москву, пошто, како наводи, велики део светске заједнице осуђује војну операцију у Украјини.
Француски "Фигаро" наводи да су двојица лидера у јавности наступили као "најбољи пријатељи", а "Монд" да сусрет означава стратешко приближавање двеју земаља у контексту сукоба у Украјини.
Иако се у западним медијима може пронаћи покоја реченица о САД као заједничком имениоцу у односима Москве и Пјонгјанга, непријатељски потези Вашингтона се, изузев санкција, не помињу.
Непријатељство према САД дубоко је усађено у севернокорејски национални идентитет откако је Вашингтон сравнио ту државу са земљом током Корејског рата почетком педесетих година прошлог века. Избацивши 635.000 тона бомби, Вашингтон је уништио 85 одсто зграда у читавој Северној Кореји, и побио око "20 одсто становништва", како је то лично изговорио генерал ваздухопловства Куртис Лемеј и шеф Стратешке ваздушне команде током Корејског рата.
Са друге стране, Москва види Вашингтон као главног кривца за актуелни сукоб у Украјини. Поред тога што су неприкосновени предњак у наоружавању Кијева, САД су подстакле и државни удар којим је 2014. године збачен демократски изабран председник Виктор Јанукович.
Чак је и бивши председник САД Барак Обама признао да "постоји разлог" зашто Русија није припојила Крим силом, те да је било потребно време да антируски сентимент, како у Украјини, тако и у Европи, узме маха.
"Део онога што се догодило је да смо и ја, али и Ангела Меркел, морали на силу да убедимо многе Европљане да уведу санкције", рекао је Обама за Си-Ен-Ен раније ове године.
Подсетимо, Ангела Меркел је у децембру прошле године отворено изјавила да је сврха Минских споразума, којима су окончани сукоби изазвани Јануковичевим свргавањем и који је требало да служе као гаранције становницима Доњецке и Луганске Народне Републике, била да се Украјини "купи време" током којег ће она ојачати за нове сукобе са Русијом.
