Како створити човека од човека а да нисте Бог: Значај и импликације ембриона насталих из стем ћелија

Почетком месеца се у светском медијском простору појавила вест да је група научника са израелског Института Вајцман развила модел људског ембриона без употребе употребе сперме, јаја или материце, односно из матичних ћелија.

Док је део научне заједнице био одушевљен значајем овог открића, некима је вест о новој технологији за стварање нечега што личи на људско биће у најранијим развојним стадијумима заличила на научну фантастику.

Научници узгајају модел људског ембриона без сперме и јајне ћелије

На питања о значају овог открића, његове потенцијалне импликације као и то да ли оно представља разлог за стрепњу одговорио је за РТ Балкан генетичар и ембриолог, проф. др Миодраг Стојковић.

Стојковић је један од најистакнутијих домаћих стручњака за област матичних ћелија, био је члан тима који је извео прво клонирање домаћих животиња у Немачкој, а радио је и на престижном универзитету Харвард. Такође је власник посебне болнице која се бави лечењем стерилитета у Лесковцу.

Тест модел за човеково развиће и проблеме који при њему настају

У раном ембрионалном развићу и даље постоје непознанице за научну заједницу, а Стојковић истиче да је код стварања такозваних "синтетичних ембриона" потребно знати у ком тренутку, колико и којих хемијских сигнала, односно фактора раста, витамина итд. треба применити како би се добио жељени резултат.

"Додатни проблем је и формирање тродимензионалних (3Д) структура као што су органи или ембрион. Много је лакше у лабораторији добити дводимензионалне структуре односно јединствену културу истоветних ћелија", напомиње наш саговорник. 

Како истиче, најзначајнија сврха ових "ембриона" је њихова употреба у лабораторијским условима, како би научници могли да науче више о физиологији ембриона и о току здравог, односно абнормалног развоја као и о хемијским сигналима које ембрион размењује са мајком; одгонетну разлоге за стерилитет и рани губитак трудноће; сазнају више о болестима које у овим стадијумима настају, односно како их на време открити и спречити, али и да открију да ли нови или већ регистровани препарати имају тератогено или мутагено дејство на потомство — све то без коришћења правих ембриона.

"То значи да поседујемо људске ћелије у лабораторији које могу, не перфектно, али врло слично раном људском развоју, да пређу тај процес под контролисаним условима", указује наш саговорник. 

Разлике између ембриона, модела ембриона и клона

Откриће израелских научника у медијима је описано као "модел" ембриона, а Стојковић напомиње да се моделом називају све структуре које нису настале оплодњом јајне ћелије, као што је случај са правим ембрионима.

Хипотетички, уколико би овај модел ембриона "имао потенцијал да се усади и развије у плод онда би то био клон донора ћелија и то без потребе за јајним ћелијама као код овце Доли или клонираних паса, мишева и многи других животиња", каже наш саговорник.

"Додатна разлика са таквим клоновима је то што би и онај део генетског материјала који се налази у митохондријама такође био идентичан даваоцу ћелија, а не оној која се налази у јајној ћелији", додаје.

Међутим, Стојковић напомиње да клонирање човека било каквом методом не треба подржавати, већ "напротив, забранити, јер медицинска потреба не постоји."

Етичке импликације и могућа злоупотреба: Опасно и непотребно

Док проф. Стојковић истиче да ово откриће дугорочно открива нове хоризонте у разумевању и лечењу развојних, односно генетских болести као и у развоју нових лекова, он уједно напомиње да би краткорочни циљ требало бити покретање етичке и законодавне дискусије како би се што пре поставиле границе евентуалној злоупотреби.

Као могући вид злоупотребе наш саговорник наводи "покушај да се овакви ембриони користе за добијање потомства." 

Иако се у тексту Би-Би-Сија који је о овом открићу први писао наводи да је "неетички, нелегално и заправо немогуће" довести жену у успешну трудноћу имплантацијом оваквог ембриона, Стојковић истиче да "неетички и нелегално" свакако јесте, али не и "немогуће."

"Било је немогуће клонирати и људски ембрион, па је могуће. Било је немогуће и да ће се плурипотентне матичне ћелије користити за лечење болести, па се сада користе... Можда у једном тренутку и то постане биолошки могуће, али по мом мишљењу то треба спречити и законом, јер не постоји медицинска потреба", подвлачи наш саговорник.

Међутим, Стојковић напомиње да би "грешке и последице" у хипотетичком случају коришћења ембриона добијених из стем ћелија биле "исте као и са клонираним ембрионима."

"При томе могу да настану различите грешке уписане у ДНК и то довело до катастрофалних последица и по мајку и по потомство. То смо већ код клонираних животиња видели и научили, а и клонирање је репрограмирање адултне-одрасле ћелије у ембрионалну", рекао је Стојковић.