"Дојче веле": Зебња у Немачкој - шта ако се Трамп опет кандидује?

У Немачкој са зебњом ишчекују резултате међуизбора за чланове Конгреса Сједињених Америчких Држава, зато што ће, уколико републиканци освоје већину, сав терет финансирања Украјине пасти на ЕУ, будући да партијске колеге Доналда Трампа нису заинтересоване да наставе да шаљу помоћ Украјини, сматрају немачки политичари.

Да у Немачкој ове изборе прате са много већом пажњом него раније јавља и немачки "Дојче веле".

"Док се пребројавају гласови у САД, у Немачкој влада узнемиреност. Раније се на америчке међуизборе углавном гледало као на чисто унутрашњополитичку ствар – као на неку врсту средњерочног биланса председника, изабраног две године раније. Свака немачка влада, као и политичарке и политичари у чијем фокусу је спољна политика, са интересовањем су пратили дешавања у САД, али ретко ко је заиста био забринут да би ти избори могли нешто суштински да промене у односу двеју земаља, или када је реч о демократији у САД, која је важан партнер како за Немачку, тако и читаву Европу. Овога пута је другачије. Многи у политичком Берлину сматрају да су ови међуизбори важнији за америчку будућност од претходних. Брину се да би америчка демократија могла бити угрожена", извештава "Дојче веле" у маниру типичном за западне либералне медије главног тока.

Политичари из Немачке деле став да су избори изузетно важни, како због демократије, тако и због економије. 

"За посланика Зелених у Бундестагу Антона Хофрајтера нема сумње: ако се након избора смањи америчка подршка Украјини, Немачка ће бити приморана да преузме већу одговорност него до сада. Немачка би тада морала да учини више, сматра Хофрајтер, иначе председник Европског одбора Бундестага", пише немачки државни медиј. 

Ако у оба дома Конгреса, Представничком дому и Сенату, на изборима демократе изгубе већину, маневарски простор америчког председника Џозефа Бајдена биће значајно ограничен, чега су и у Берлину свесни. 

Социјалдемократа Метин Хакверди (СПД) члан је парламентарне групе Бундестага за односе са САД, који је од прошлог новембра шест пута је био у САД и посетио је осам савезних држава. Свуда је, каже, сретао људе који сумњају у исход председничких избора одржаних 2020. – не само међу становништвом, већ и међу кандидатима који су сада учествовали на међуизборима. 

"Веома сам забринут због могућег избијања насиља", казао је посланик Бундестага, мислећи и на насиље над контролорима на изборима. "Трампизам" је, сматра Хакверди, претња институцијама. 

На другој страни, демохришћански политичар Петер Бејер (ЦДУ), бивши владин координатор за трансатлантску политику, који је последњих недеља имао је бројне разговоре с америчким политичарима, не мисли да ће подршка Украјини ослабити након победе републиканаца. Без обзира на то што су неки током кампање спомињали ту могућност. Бејер верује у стабилност трансатлантских односа.

Оно што многе такође брине и занима је, пише "Дојче веле", и: хоће ли се бивши председник Доналд Трамп поново кандидовати? Кроз непрестане наговештаје, Трамп не држи у неизвесности само САД, каже Бејер.

Подсетимо, Американци су изашли на међуизборе на којима су бирали чланове Конгреса (35 сенатора и свих 435 чланова Представничког дома). Реч је о изборима који се одржавају на половини председничког мандата Џоа Бајдена и, традиционално, представљају неку врсту референдума о раду актуелне администрације. 

Чланови Републиканске партије саопштили су да ће та странка имати већину у наредном сазиву Представничког дома, док се и даље води тесна битка за већину у Сенату.

Са највећом пажњом прате се избори у Џорџији, Невади, Аризони и Висконсину који би могли да одлуче у чије ће руке доспети Сенат.