Украјинско-пољски сукоб у Уједињеним нацијама: Испод жита су оружје и историја

У фронту украјинских савезника појавила се велика пукотина која доводи у питање постигнуто западно јединство у подршци Украјини, и то не од било које него од најважније земље у том низу – Пољске, а све је почело од забране увоза украјинских житарица, пише новинар Драган Бисенић, у ауторском тексту који преноси Танјуг, и напомиње да су варнице између Украјине и Пољске избиле и на заседању Генералне скупштине Уједињених нација.

Бивши премијер Украјине: Актуелни сукоб одржава Зеленског на власти

Он каже и да се поставља питање да ли се заиста ради о сукобу изазваном дивергентним интересима због жита или је ту реч још о нечему дубљем што није избило на површину и оцењује да ће историја још дуго бити важан фактор у пољско-украјинским односима, али да ова епизода показује и како се испод појаве уједињене Европе крију посебни интереси у којима није свима исто какав и колики терет носе због рата у Украјини.

Подсећа да је све почело од готово бенигног питања – увоза украјинских житарица. Пољска, Словачка и Мађарска забраниле су увоз украјинских житарица, након што је 15. септембра истекла забрана Европске комисије за увоз украјинске хране у пет источних земаља чланица.

Пољска се одлучила на забрану увоза након што је Европска комисија објавила да неће продужити забрану увоза пшенице, кукуруза, уљане репице, сунцокрета и сунцокретовог уља из Украјине у Пољску, Бугарску, Мађарску, Румунију и Словачку. Међутим, прилив украјинског жита би "изазвао нови крах на пољском тржишту житарица", па ће забрана "помоћи у спречавању штрајкова и друштвених немира", објавила је пољска влада.

Аларм упаљен после изјаве о прекиду слања оружја

Након више оштрих иступа с обе стране, чини се да се назирао крај спору. Објављено је да је украјински министар пољопривреде у телефонском разговору са пољским колегом пристао да пронађе решење трговачког спора које је у интересу обе земље, објавило је у украјинско министарство. Потврдили су "блиске и конструктивне везе и сложили се да разраде могућност сарадње на извозним питањима у блиској будућности".

Бисенић наводи да је аларм упаљен када је пољски премијер Матеуш Моравјецки рекао да Пољска више неће снабдевати Украјину оружјем из сопствених залиха.

"Ми нећемо више слати оружје Украјини зато што сада наоружавамо Пољску", цитирао је најаву пољског премијера на друштвеним мрежама.

Украјина и Пољска нису своје неслагање сакриле ни пред светским аудиторијумом, пошто су варнице избиле и на заседању Генералне скупштине Уједињених нација. На Генералној скупштини УН Зеленски је такође упутио тешку примедбу Пољској. Оштро је нагласио да неки "пријатељи Европе" из сопствених интереса спречавају извоз украјинског жита и тиме чине услугу Москви.

Моравјецки: Зеленском да поручим да никада више не вређа Пољаке као у УН

У Пољској, у којој су ускоро избори, врло се оштро реаговало на говор Зеленског и одмах је позвала украјинског амбасадора. На питање да ли је љут због коментара Зеленског, пољски председник Анджеј Дуда рекао је да је огорчен.

"Био сам огорчен, то је боља реч. Мислим да треба да се смиримо. Овај спор је само мали део нашег односа. Не смемо дозволити да утиче на цео однос. Други ће имати користи од тога", рекао је Дуда.

Највиши пољски званичници, уочи скорих општих избора, бране одлуку о ембаргу. Тако је пољски председник рекао да пољске власти морају пре свега да штите пољске интересе, додајући да Пољска помаже Украјини у борби против руске инвазије, али мора и да заштити интересе својих пољопривредника.

Да ли ће кукуруз доћи главе Украјини: Колико ће непослушни Европљани коштати Кијев?

Пољска јавност сматра да Моравјецки није био далеко од истине. Пољска је поклонила Украјини толико војне опреме да унема шта више да понуди из сопствених оружаних снага. Преко 320 тенкова и борбених возила, 100 оклопних транспортера, 14 надзвучних борбених авиона, хеликоптера, ПВО система, самоходних топова разних калибара, о муницији да и не говоримо. Губитак одбрамбеног потенцијала у вези са овим донацијама процењује се – без приступа прецизним подацима – на 40 одсто способности које су имали пре рата.

"Пољска је према вредности послатог оружја на шестом месту. Ипак, она је прва НАТО земља која је Украјини послала борбене авионе, много пре САД. Пољска, међутим, има неке капацитете који су јединствени у Европи. Таква је фабрика за производњу нитритне киселине, без које је немогуће направити било који експлозив", указује Бисенић.

Западни медијски свет је осетљив на питање подршке Украјини, која је постала нешто морално неоспорно, чак и ако је у сфери специфичности понекад предмет спорова. Пољски премијер је – у налету искрености, тачније да би подгрејао атмосферу током кампање – некако довео у питање учешће наше земље у овом настојању.

Тешко је посумњати у толико искусног политичара, да не зна шта и зашто говори, посебно када се осврће на најважније питање европске политике у последње две године. Могло се претпоставити да ће овај став бити тема оног дана када ће председник Владимир Зеленски у Белој кући разговарати с Џоом Бајденом о изгледима за даљу помоћ, а у Конгресу ће се борити да је одржи, те да ће Пољска неминовно бити део ових разговора.

"Блумберг": Сукоб Украјине и Пољске доказ да Путин побеђује у "рату житарица"

Бисенић сматра да зато није неочекивано да је Вашингтон затражио објашњење од Пољске поводом најава да би она могла да прекине испоруке наоружања Украјини.
Балтичке земље оцењују да, чак и ако је део онога што је Моравјецки рекао погрешно цитиран, није требало да буде речено, јер је јавна препирка са једним од најактивнијих присталица Украјине до сада је веома несрећна.

Такође, Генерална скупштина УН није била најбоље место за Украјину да замери свом савезнику. Ова епизода је умањила и засенила остваривање утицаја за украјинску ствар код земаља Глобалног југа.

Избори доливају уље на ватру

Варшаву је, како се наводи у коментарима, између осталог, иритирало то што је Украјина тражила помоћ од Немачке да утиче на Пољску, са којом Варшава има веома компликоване односе. Многи пољски коментатори истичу да у спору око жита Кијев заобилази Варшаву и директно постиже договоре са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен и комесаром за трговину Валдисом Домбровскисом, заобилазећи комесара за пољопривреду Јануша Војчеховског. Осим тога, она, такође, покушава да активира Берлин својим утицајем на политику Брисела. Ту је и чињеница да се Украјина усуђује да поставља било какве захтеве Пољској као свом примарном савезнику. А предстојећи избори све то појачавају.

Украјина је ова питања ескалирала када је још у августу позвала пољског амбасадора у Министарство спољних послова. Претпоставља се да су разлог биле речи једног пољског министра који је рекао да Украјина треба да буде захвалнија на помоћи коју је пружила Пољска.

Политичари и коментатори су већ дали одговоре, тему је покренуо председник Украјине Владимир Зеленски, покушавајући да смањи тензију, а у сличном умирујућем тону говорио је и секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Алексеј Данилов.

Он је више пута захвалио Пољској и Пољацима на помоћи, изјављујући:

"Захвални смо за сваки злот, метак или љубазну реч; за сваку жену и дете којима су Пољаци дали уточиште у својим домовима у најстрашнијим тренуцима наше историје."

Умекшали су се и гласови који су долазили из Варшаве. Међутим, проблем је остао. Иако тај позив истиче известан супериоран однос, одговор на њега указује да се не ради о свађи међу пријатељима, већ о ескалацији непријатељских акција.
Због тога се поставља питање да се заиста ради о сукобу изазваним дивергентним интересима због жита или је у реч још о нечему дубљем што није избило на површину.

Бивши украјински министар Павел Климкин упозорава да између Варшаве и Кијева има више потенцијалних контроверзних тачака и да ће оне постати све очигледније како се интензивирају разговори о интеграцији Украјине са Европском унијом.

У Пољској се констатује да би требало да постоји осовина Варшава-Кијев, али се односи Пољске и Украјине погоршавају.

Пољска: Скандал око жита из Украјине изазван интересима украјинских олигарха

Проблем је у томе што су, и поред често понављаних речи о пријатељству, пољско-украјинске односе увек карактерисала асиметрија. Парадоксално, након 24. фебруара 2022. ова асиметрија се продубила. Историја ће још дуго бити важан фактор у пољско-украјинским односима који се такође доживљавају на асиметричан начин и где стереотипи имају не малу улогу. Главна тачка неспоразума и даље је питање масакра у Волинији, чија је 80. годишњица обележена 11. јула. Половина Пољака је очекивала да ће се Зеленски извинити за тај злочин.

Председник Украјине се у Луку састао са председником Анџејом Дудом, заједно су одали почаст жртвама, али није било даљих гестова. У Пољској је постављено питање да ли Зеленском заиста недостаје емпатије или једноставно не разуме шта Пољаци мисле?

Већина Украјинаца не зна ништа о догађајима у Волинији и антипољској акцији, јер се она догађала на територијама Пољске под окупацијом Немаца. Већина Украјинаца је живела у совјетској Украјини као земљи са нултом одговорношћу за оно што се дешавало у Волинији и Галицији.

О томе је пре много година писао украјински историчар Јарослав Хрицак у књизи "Страсти национализма". У есеју "Тезе за расправу о Украјинској народној армији" он показује сву двосмисленост националистичке нити украјинске историје и мешања мита са истином, што јасно показује природу планираног злочина, који је био антипољска акција. У овом есеју, Хрицак иде даље и бави се не само питањем одговорности интелектуалца за злочине почињене у име његовог народа, него и ширим грешкама украјинског антикомунистичког покрета", указао је у свом коментару председник утицајне пољске Батори фондације, Едвин Бендик.

Чека се епилог сукоба

За сада се, барем, чини мало вероватним да ће ова ескалација у Пољској на било који начин променити ток рата у Украјини. Али можда порука лежи негде другде.

"Епизода показује и како се испод појаве уједињене Европе крију посебни интереси у којима није свима исто какав и колики терет носе у овом сукобу. Пољска је овим вероватно хтела да скрене пажњу да њен положај није исти као, рецимо, Шпаније, те да би за тај допринос требало и да добије одређене сатисфакције", наводи Бисенић.

Сијарто: Мађарска је спремна да се суди са Кијевом око ситуације са житом

Он напомиње да се све то догађа усред изборне кампање када политичким снагама које су се укључиле у цео подухват, није свеједно какав ће бити исход тих избора и када пољска влада само неколико недеља пред изборе не може да приушти да попусти из страха да ће изгледати слабо.

"Спор за сада није ни окончан, ни решен. Он је у дипломатском ћорсокаку, јер ни једна страна, након оштре конфронтације у Њујорку, није учинила ни један корак ка компромису. Отуда се у спору појавио Вашингтон, као организатор и координатор целокупног кампа који је на страни Украјине и који ће на крају имати најважнију улогу у његовом исходу", сматра Бисенић.