Случај Јарослава Хунке разоткрива вишедеценијску политику Канаде према Русији и нацизму

Славећи добровољца СС дивизије "Галиција" Јарослава Хунку као "хероја", канадска Либерална партија је разоткрила дугогодишњу политику Канаде, која је обучавала нацисте у Украјини и својевремено пожелела добродошлицу хиљадама нацистичких СС ветерана, преноси сајт "Грејзон".

У пролеће 1943. Хунка је био добровољац СС дивизије "Галиција". Његову јединицу је тада посетио главни извршилац геноцидне политике нацистичке Немачке Хајнрих Химлер.

Осамдесет година касније председник канадског парламента Ентони Рота је позвао Хунку на пријем организован за Владимира Зеленског, где је украјински председник захтевао више оружја за рат против Русије.

"Данас у сали имамо украјинског ратног ветерана из Другог светског рата, који се борио за независност Украјине против Руса и који наставља да у својој 98. години подржава украјинску борбу", изјавио је 22. септембра Рота током заседања парламента у Отави.

"Његово име је Јарослав Хунка. Он је украјински херој и херој Канаде, и треба да му захвалимо за његову службу", додао је Рота.

Велики национални скандал

Премијер Џастин Трудо, Зеленски, заменица премијера Кристија Фриленд, начелник канадског генералштаба Вејн Ер и лидери свих канадских партија устали су да аплаудирају бившем есесовцу Хунки.

Тек тада је откривено да је Хунка био сарадник нациста. Канадски лидери су покушали да ту чињеницу сакрију, али осуде су стигле и од Канадске јеврејске организације.

Тако је избио велики национални скандал, који се сместа појавио на насловним страницама новина. У међувремену пољски министар је затражио да се Хунка изручи Пољској.

Либерална партија је саопштила да је читава афера "случајна грешка". Посланица те странке је позвала колеге да "избегну политизовање инцидента". Канадска министарка спољних послова Мелани Џоли натерала је Роту да поднесе оставку и тако га претворила у жртвеног јарца политике своје партије.

Трудо је указао да је овај "дубоко срамотан" догађај последица "руске пропаганде".

Сигурно је да овај инцидент није никакав гаф. Пре него што су канадска влада и војни врх почели да славе Хунку, пружали су дипломатску подршку фашистичким хулиганима који су се борили за успостављање националистичке владе у Кијеву и надгледали обуку украјинских војних формација, попут "Азова", који отворено величају нацизам.

Прослављање Хунке у Отави потпуно је разоткрило политику Канаде после Другог светског рата. Канада је натурализовала познате украјинске нацистичке колаборационисте и претворила их у сопствено оружје против комунизма.

Послератни имиграциони талас укључивао је деду заменице премијера Кристије Фриленд који је био један од најближих Хитлерових украјинских пропагандиста у Пољској окупираној од нациста.

Заменица премијера Канаде Фриленд је унука је једног од водећих украјинских присталица немачког нацизма.

Од подршке нацистичким ветеранима до обуке припадника "Азова"

После рата канадска либерална влада класификовала је на хиљаде јеврејских избеглица из Европе као "непријатељске странце" и држала их у мрежи логора, ограђених бодљикавом жицом, плашећи се да ће они "заразити земљу комунизмом". Ипак, у исто време, Отава је хиљадама украјинских нацистичких ветерана омогућила да брзо стекну држављанство.

Јарослав Хунка је био само део таласа украјинских нацистичких ветерана које је прихватила Канада. Међу њима је био и Мајкл Чомјак, већ поменути деда заменице премијерке Фриленд. Током своје каријере новинарке и дипломате Фрилендова је много пута величала нацистичке сараднике и интензивно се бавила антируском пропагандом.

За време нацистичке немачке окупације Пољске, Чомјак је уређивао антисемитску публикацију "Кракивски висти" (Краковске вести), која је величала нацистичку инвазију на Совјетски Савез.

Након његове смрти 1984. Чомјакова унука Кристија Фриленд наставила је да корача дединим стопама као сарадник разних украјинских националистичких публикација. Била је један од првих сарадника "Енциклопедије Украјине", која је штампала записе о нацистичким колаборационистима, попут Степана Бандере, називајући га "револуционаром".

Када је Фрилендова 2013. године ушла у канадски парламент, сместа је почела са агитацијом за промену режима у Русији. Користећи своје новинарске везе, објављивала је текстове у медијима као што је "Њујорк тајмс", позивајући на подршку "Револуцији достојанства" Украјине, која је довела до насилног уклањања демократски изабраног председника Виктора Јануковича.

Званична канадска подршка неонацистичким милитантима у Украјини интензивирала се 2015, након избора Џастина Трудоа за премијера. У новембру 2017. канадска војска и Министарство одбране САД послали су неколико официра у Кијев, како би обучавали украјински батаљон "Азов".

"Азов" је у то време контролисао Андреј Билецки, самопроглашени "бели вођа", који је изјавио да је "историјска мисија украјинске нације у овом критичном тренутку да предводи беле расе света у последњи крсташки рат за њихов опстанак… крсташки рат против подљуди које предводе Семити".

Данашња Отава као легло нацизма

Након што је у јануару 2017. именована на место министра спољних послова, са кога се залагала за увођење санкција Русији и испоруке оружја Украјини, улога њеног деде као нацистичког пропагандисте у окупираној Пољској постала је предмет низа извештаја у алтернативним електронским медијима.

Трудоова влада је одговорила оптужујући Русију да води сајбер кампању.

Међу првима који су разоткрили колаборационизам деде Фрилендове био је "Конзортијум њуз", независна медијска организација са седиштем у САД. Фрилендова је, међутим, наставила с лажима, негирајући да је њен деда био сарадник нациста.

Када су канадски медији тим поводом цитирали неколико руских дипломата, Фрилендова је наредила њихову депортацију, оптужујући их да користе свој дипломатски статус "како би се мешали у нашу демократију".

"Фрилендова је више од две деценије знала да је њен деда био главни уредник нацистичких новина у окупираној Пољској, које су клеветале Јевреје током Другог светског рата", написао је канадски "Глоб енд мејл".

Захваљујући деценијама званичних осуда Холокауста на Западу, од грађана се тражило да "никада не забораве" нацистичке злочине. То је постала звезда водиља либералне демократије. У данашњој Канади, закључује "Грејзон", ово се третира као нешто што поткопава каријере и уништава ратне напоре Запада у Украјини.