Шведска мења устав да би удовољила Турској

Шведски посланици гласаће следеће недеље о променама устава које је предложила влада како би се удовољило захтевима које је Турска поставила да би дозволила Шведској учлањење у НАТО.

Шведски парламент ће 16. новембра гласати изменама устава које ће омогућити пооштравање закона о борби против тероризма, укључујући и ограничавање "слободе окупљања за групе умешане у тероризам", наводи се у саопштењу шведског Риксдага.

Гласање је заказано за 16. новембар, a измене, уколико буду одобрене, ступиће на снагу 1. јануара 2023. године.

Амандмани су предложени у време претходне левичарске владе, а шведски парламент их је већ усвојио, али да би били спроведени, потребно је и одобрење новог парламента формираног након општих избора у септембру. 

Саопштење парламента уследило је после посете премијера Улфа Кристерсонове посете Анкари у уторак, где је изјавио да ће Шведска испунити све обавезе у супротстављању терористичкој претњи пре него што постане чланица НАТО-а.

Шведски премијер је амандмане на устав описао као "велики искорак... који ће шведским правосудним властима дати више снаге за борбу против тероризма".

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган поздравио је посвећеност Стокхолма да испуни своја обећања, али је додао да жели да види више "конкретних корака".

Стране су се сложиле да одрже још један састанак крајем октобра, за који је Кристерсон рекао да се нада да ће донети "позитивнији закључак".

Шведска и Финска су у мају поднеле захтев за улазак у НАТО као одговор на руску војну операцију у Украјини. Турска, која је чланица војног блока од 1952. године, оптужила је две земље да крију чланове Радничке партије Курдистана и других група које сматра терористичким и запретила да ће блокирати њихове кандидатуре.

Стране су потписале меморандум на самиту НАТО-а у јуну. Међутим, Анкара је касније саопштила да није задовољна начином на који Шведска спроводи услове споразума, посебно у вези са сузбијањем терористичких група и изручењем осумњичених Турској.