Свет
Годишњица рођења Махатме Гандија: "Велика душа", симбол антиколонијалне борбе
Отац индијске нације је прокламовао политику некооперативности: Индијци који су радили у јавним установама су поднели оставке, државне институције су бојкотоване, а индијска деца нису похађала владине школе
Махатма Ганди био је један од оснивача савремене индијске државе и утицајни заговорник ненасилног отпора у остваривању антиколонијалне револуције.
Велики индијски песник Рабиндранат Тагорга га је први прозвао "Махатма", што на санскриту значи "велика душа".
Ганди је рођен на данашњи дан, 2. октобра 1869. Живот је посветио остварењу независности Индије од британске колонијалне власти, а позивао је и друге народе да се ослободе британског колонијализма.
Вођство над Индијским националним конгресом преузео је 1921. године, и од тада је водио кампање за ублажавање сиромаштва, за права жена, изградњу верске и етничке сарадње и пријатељства, као и окончање "недодирљивости", која је дубоко обележила индијско друштво подељено на касте.
Његове вредности су, говорио је, једноставне, преузете из традиционалних хиндуистичких веровања - истина и ненасиље. Једно време, дописивао се са руским писцем Лавом Толстојем, који је такође заговарао ненасиље и значајно утицао на младог Гандија.
Ганди је одбацивао европски начин облачења. Носио је одећу какву носе најсиромашнији људи у Индији. Тражио је од својих следбеника да сами себи праве одећу, уместо да је купују од Британаца, што је представљало изазов британском колонијалном естаблишменту.
Ганди је одбацивао и западњачко образовање, тврдећи да деца најбоље уче од родитеља и друштва у коме се крећу.
Захваљујући својим принципима, који су искључивали насиље, постао је "вођа индијске нације". Принцип ненасиља се брзо проширио Индијом, привлачећи милионе следбеника.
Године 1920. Ганди је прокламовао "политику некооперативности". Индијци који су радили у јавним установама су поднели оставке, државне институције су бојкотоване, а индијска деца нису похађала владине школе. У борби за независност, важни су били економски аспекти. Британски колонијализам је доводио до наглог осиромашења села.
Ускоро је Ганди широм света постао велики антиколонијални симбол борбе за слободну Индију.
Када изгубимо морал, престајемо да будемо религиозни
Живео је духовним и аскетским животом, и често проводио време у медитацији. Одбијао је било какво поседовање.
Ганди је сматрао да ће ненасилним методама показати Британцима да је употреба насиља бескорисна и да ће на крају морати да напусте Индију. Године 1944. покрет за независност постао је толико снажан да је Британија заиста пристала да Индији да независност. Ипак, Ганди, кога су звали и Отац нације, није успео да смањи напетости између Конгресне странке и Муслиманске лиге, што је на крају довело до поделе на Индију и Пакистан.
Године 1947, док је ишао на место предвиђено за вечерњу молитву, усмртио га је један индијски фанатик. Гандијева смрт је широм света доживљена као катастрофа.
Иако је читавог живота Ганди практиковао хиндуизам, веровао је у једнакост свих религија и због тога је одбијао покушаје да га преобрате у неку другу веру. Често је читао текстове са религиозном тематиком. Гандију припадају и следеће речи: "Када изгубимо морал, престајемо да будемо религиозни. Нико не може бити лажљив или окрутан и истовремено тврдити да је Бог на његовој страни."
О хришћанству је рекао да "воли Христа", али да "не воли хришћане": "Ваши хришћани су толико различити од вашег Христа." На питање да ли је хиндус, једном је одговорио: "Да, јесам, али сам такође и хришћанин, муслиман, будиста и Јеврејин."
Поред бројних споменика широм света, једна Гандијева биста постоји и у Београду, на Савском кеју, у Гандијевој улици, што представља поклон Индијског савета за културну сарадњу из Њу Делхија.
